Бранич

480

б р а н п ч.

врој 14.

По објашњењу г. Мшшћевића иаратурна њива она је земља коју епахнја задржи за еебе на му је сељацн, његове чнФчнје, морају обрађивати н род е ње свозити у кошеве и хамбарове. Госиодар је био дужан давати но 20 ока семена на сваку кућу евојнм чивчнјама; остало било је њихово. У наиред номенутом нзвешћу Петроновнћа о дажбинама раје по уредби Салих-наше, чптамо односно „нарасиура" ово: „А за котарно, бахчелук , трмке и т. д. сејаће свака кућа ио 20 ока пшенице нлн кукуруза гоенодару, но н то ношто га збере ни гомилу ннје му дужна носити из села никуд, већ ако му треба нека нађе кола под кирнју, нак нека носи куд му драго." (Кра.в. Србија 45. 135.) ч 15. „Ј" уме кнрнје на аемљу иод вннограднма, узнмљу гослодарн по некнм унфлнцима ио 20 иара на дулум, а некн ио 30 н ио 40. иара. иа н у наиредак да уинмљу ио толико без икакве повишнце, с тим: да ннко не унима више од 40 иара. Онн. који су ухимали досада. но 60 нлн 80 иара, свешЛе своје ираво на 40 иара од дулума НГ). Вук нам је нрнбележио да еу и у Србији плаћали спахнјама намете на вннограде нод нменом „ тулулшна. и У нншком округу на впнограде е воћем које је у њнма, узимало се до наше најезде но 100 пара чаршпјских од дулума. У врањанеком гдекад н внше. По разбирању г. Милпћевпћа дулулг, унраво денум, као мера за земљу. много је мањн од дана орања, и чинн 207 84 / 10 о квадр. хвати (Краљев. Србија 134. 1 ) По иашем закону о уређеи.у аграрнпх одношаја у новоослобођеним нределима од 1880. г. дулум као геограа»ска мера. има у дужнни и ширини но 40 обичних корачаји или 1600 квадратннх аршина. 16. „ Ова уредба важи само за оне винограде што нх раде сељанн, којн живе у нстом селу где су н внноградн. за винограде које раде сељани жнвеИн у другим селима, госиодар Ие од њих наилаЛивати кирнју држеИи се свог досадашњег нрава."

1 ) По речнику турских речи г. Б. Поповића д у л у м долази од турске речи „доннм", што значи комад њиве мањи од дана орања.