Бранич

Б 1' А Н II Ч.

БРОЈ 18.

ираво набраја код крађе н њене карактернстике, или н самсказнености. Но то ћемо најбоље нотврдити иојединачиом оценом тих чињеница онаквих , какве их нађосмо у енглеском казненом нраву нри раепранп питања о крађи. По самој ирироди ствари, ову оцену вал,а да отиочнемо са оним, што је п у овој расиравн било и}>во на реду. Ту разумемо само иостојањв крађе, јер то је Факт, на који наилазимо одмах, чпм само хоћемо да говоримо о крађп. Само иитап.е о постојању крађе; или другачнје речено: када би ее, ио еиглееком казненом нраву, могло рећи, да има крађе, — то је енглеско казнено право правилно схватало још од вајкада. Све услове, који се како но самој природн стварп, тако п но здравој логицп, п теорији казненог нрава у опгате траже за нојам крађе , н енглеско казнено ираво захтева као ансолутно нужне, те да би се емело узети, да нма крађе. Као што емо већ разложили оппшрније у почетку ове наше раеправе, енглееко казнено ираво као саставне делове за појам крађе увек је тражило: а., тцђу ствар; б., кретну ствар; в., да је н.у лопов увео из туђег пуитежања; г., да је то узимање било ненаконо ; п најносле д., да је ствар лонов узео е иамером да је ирисвоји. А то еу условп, који уирав стварају иојам крађе. Нитп је речено шта вшие. иити онет шта мање, већ баш онолико, колико је потребно за то. Тачност н потнуност мора се дакле иризнати енглееком казненом нраву у овом нрвом нптању. А исто тако и сама иодела крађе на њене облпке правнлна је у главном. Има само двоје што се у тој ноделп не може да брани са гледишта науке н нравде. Ту разумемо, прво, ону особпну енглеског казненог права, но којој ее крађа са лађе нлн стоварпшта редовно сматра за тешку плп опасну. II ако не нревиђамо да ова особина енглеског казненог права нма свој узрок иостаика у самом трговачком занпман.у