Бранич

БРОЈ 18.

Б Р А Н II Ч.

607

енглеског народа, — онет не мислнмо, да се може одобритн. што заштита трговине толико утпче на карактернстику дела (крађе), да се тиме вређају начела саме правде. У осталом баш п кад бп се дозволнло да је умесно давати такву ирсвагу и пнтсресу трговпне над правдом, опет је н само енглеско право недослеДно у томе. Јер за што да се крађа пз лађо оцењује безусловно тако строго; за што да се узпма да је она тешка; док на протнв крађа из дупана ценп се блаже; нпје увек тешка, као што смо већ показалн напред? Зар није интерес трговпне, да се она јсднако штитн, па бпо њеи предмет у дућану нли у лађн?! II за што да крађа петог предмета — еспапа — само за то, што је из дуЛана буде ттроста ; док на протпв са лађе, обале или стоваришта .морк да буде тешка ?! То је она прва мана у поделп енглескст казненог права на иросте п тешке. А друга је мана у томе, што енглеско казнено нраво увршћује у тешке крађе сваку крађу стоке, па ма одакле то бнло, н ма да би је лоиов пзвршио без насиља на спрам какве личностп, а нп на спрам предмета. на нрилнку без обијања илп нроваљивања коњушнпце. Овако строга карактеристика ове крађе само је остатак старог казненог права, премда се о енглеском казненом нраву мора прпзнатп, да је оно у томе још иајстроже. Истпт на још римско казнено право сматрало је крађу стоке за тешку, па ма да би се извришла само из поља. Но опет оно је тако ценпло бар само краћу круине стоке, а за крађу ситне стоке тражпло је неке услове, па да се сме назвати тешком. Тако је римско право крађу свиња сматрало за тешку само онда , ако бн лопов украо бар четири комада; а код оваг^а, ако бп украо бар десет комада,*) Но н ако је блаже римско казиено нраво, — оиет само утицај тог старог казненог права може да нротумачн тај Факт, од куда енглеско казнено право, које у осталом етоји на нравилном земљишту, крађу стоке да ценп онако строго, да је сматра као тешку. Међу тим илп био то орпгпнал енглеског казне-

*) НбПе, реч К1г>. етр. 143—1-14.