Бранич

■628

Г. Р А Н П Ч

прп.т 17.

ИЗ СУДНИЦЕ. XXI. ■Законски ирописи једнв форме тестамента не могу се прпмењивати на другу форму теетамента, нити се докази ироиисани за једну форму тестамента могу доиуњавати доказима ироиисаним за другу форму тестамента. (ОДЛУКЛ ОПШТЕ СЕДННЦЕ КАСАЦ. СУДА) „Право" је у смислу горље одлуке у 1886 годинн саопштило три подобна случаја (в. Ор. 1. „писмено завештање вреди ли у исто време и као усмено по вољи интересоване стране"; бр. 3. „за важност тестамента нужна је прописана Форма" и бр. 4. „Формални недостатак писменог тестамента не може се доиуњавати исказом сведока"), те према томе може се рећн, да је предмет овај исцрпљен и да је излишно овде једно исто пнтање поиављати, п'ТО доиста неби ни чинили, ,да поред ове одлуке немамо још друге две одлуке да еаопштпмо, које одступају од горњег закључка. Тако: I. Јелица удова Сретенова и Тимотије у тужбп својој навели су, да је пок. Сретен завештао, да све његово имање наследе на равне частн Јелнца и стрина његова Стојка, коју је — Стојку — наследио Тимотије и то пошто исплате извесне легате по тестаменту. Они су легате по завештању издали п кад је бнло рочиште по маси Сретеновој за прече право иаелеђа, онда им је Марта као сестра Сретенова то право оспорнла, те их је старатељ. судија унутио на парницу против речене Марте. Па тужећи Марту, тражили су, да их суд за наследнике но теетаменту огласи. За доказ да је пок. Сретен све имање њима — тужиоцима — у наслеђе оставио, подиели су препис тестамента а поред тога позвали су се и на сведоке. Тимотије је поднео завештање, како је он наследник пок. Стојке. А на рочишту опет тужиоци су навели, да ће сведоци показати, да је нок. Сретен оставио у наслеђе — сонственост — све своје имање Јелици и Стојки с тим, да оне његовој сестри — Марти — издаду 50. дук. и сродннцима по 10 дук. у име легата, и да ће се но испиту сведока видети, да иостоји усмен тестамент, премда се и из писменог види намера заветптаочева а нарочито из речи „дајем у сопственост", да своје нмање завештава Јелици и Стојки. Пошто се, веле, у маси налазе два тестамента као оригинална, а поднети тестаменат у препису добили су од писца тестамента Петронија, и како незнају, да ли су оба тестамента оригинална, — то су тражили наслеђе по усменом тестамеиту.