Бранич

б1> ој Ј 8. в р а н и ч. 609 :нае било еамо до 10. Јан. 1879 годпне, када је законеком допуном за крађу етоке ирописано иротивио, онако као што горе рекосмо. Пое.те ове мале наномене о нашем казненом ираву у •овоме, да се вратимо на енглеско казнено право. Међу тим , не гледећи на те две мане енглеског казненог ирава, које споменусмо, оно је у осталом извршило тачиу деобу крађа: на просте и тешке , или као што оно вели , сложене. Ту деобу енглеско казнено нраво врши по начину , којим је крађа извршена, Што је више опасности за друштвене односе према том начину извршења, то је и карактер крађе тежи ; и обрнуто. То се ндлази као правило у енглеском казненом ираву при карактсристици крађе, или при љеној деоби на нросту или тешку. С тога се и мора признатп, да енглееко казнено право у томе савршено одговара начелима данашње науке о казненом праву у оиште. Но ово исто не може се рећи о казнености , која је за крађе прописана у енглееком казненом праву; или јасније говорећп облици казие за крађе код Енглеза, о чему ћемо сад да нроговоримо неколико речи, не могу да издрже критику строге саразмере између величнне казнеие одговорности и њених следстава. Казне су у енглеском казненом праву, као што смо већ видили, махом строге за крађе. Не само да су: робија и заточоље ту са свим обпчне казне, већ. шта више и саму смртну казну врло често ирописује еиглеско казнено право за ту крнвицу. У позннје доба истина је емртна казна код Ентлеза много ређа за крађе; управ она је нреостала само за неке најтеже случајеве, као што емо већ казали напред у овој расправи. Али, нрво, то је урађено тек у најновије доба, под Ђорђем IV, који је владао до 1830 године. И друго, и поеле измене г Бо])ђеве о томе, опет се не може рећи, да смртне казне апсолутно нема у енглееком казнеиом праву ,;а крађе. А овако строга казна само за крађу никако не одговара зах.тевима истините иравде. Крађа је као што знамо, повреда туђе еамо имаовине ; а смртна казна ништи сам живот чове-