Бранич

610

1> Р А II И Ч.

ч/ји. Ту се дакле губитак ствари равна губптку живота човсуујег. А ово не може бнтн умеено. Пмаовпна се може п да накнади, као н да пз нова набавп ; док на протпв жпвот је ненакнадпв; њета није могуће по нова добптп, кад једном већ престане. За то нпје право. да се човек лишп живота само за то, што бп украо какву туђу ствар, па ма колико велика да бп била вредност те покраће, и ма нл који иачии да би лопов крађу извршио. А сем тога нарочпто је, због тако огромне разлпке н иесаразмере између иредмета крађс и њених следстава — иеумесно , гато је енглеско казнено нраво прописпвало смртну казну и за крађу стоке , па ма да би је лопов украо из отвореног иоља. Ту човека сама прилнка готово изазпва да учини крађу, па за то такве крађе па против заслужују впше благостн. Међу тим енглеско' 'казнеио право у својој строгости на снрам онога , који бп украо стоку, стајало је п ниже испод рилског казненог права. Ово је, још пре толнко векова, проппспвало, да ће се ::а крађу стоке из иољсс досудпти смртна казпа само онда. ако бп лопов ту крађу извршио с' оруж/ је.и у руци ; а у протпвном случају. ; ; а се досуди само лпшење слободе. Неће бпти излпшно да овде поменемо шта о томе гогори п француско камгено право. Старо Француско казнено право истина је у закону одређивало смртиу казну за крађу стоке; али прп свем том судека практика утврдила је каоотално правнло, да се за крађу стоке пз иоља ннкад не досуђује смртна казна. 1 ) А у псто време додаћемо одмах, да је доцпије Француеко законоЈавство ураднло још један корак напред у духу хуманостп. Оно је крађу стоке нз поља стагило у ред само ирОстих крађа. Ово се одржало код Француза све до данас тако , да сада у њпх не може бпти нп говора, да се ко казни смрћу за крађу стоке из иоља, као што то може да буде по енглеском казненом праву. (НАСТЛРИЋЕ СЕ.)

') НпЈс, реч. књ. стр. 141.