Бранич

БРОЈ 19.

Т> Р А Н И Ч.

641

„II у а сТсих еаепсее бе ДгоК, вели Нортадис, 1а јпг18ргиЛепсе е! 1а 1 ео-181а1:1оп, е! 1' ине пе ге.чветђЈе раз а Гаи1ге • Кад се у опште тужи иа јадио стаље садашње јурисирудеицпје, као науке, оида треба иризнатн, да је стаље н>езине сестре законодавне теорнје н техпике много јадније; барем су у томе оне врло налпчие једна на другу. Појмљиво је, да је тако стаље науке и законодавне практнке имало утицаја на законодавне радње нашега времена у Срба н Хрвата. Те се онај. којп се бави коднФнкован >ем закона. ма које српске, пли хрватске земље, не може с те стране много користити љиховијем садашњнјем законнма. То се особпто може рећи за језик. Ја мислим чак, да: законик цара Душана, Винодолскп закон н Но.вички статут надвншују у томе погледу законе садашњега времена. Ти су старп закони, барем у томе погледу, донуштите ми, да се тако изразим, више органички производп; а нови су — више механички.

Међу тпјем овај наш увод одведе нас одвећ далеко; врпјеме је. да пристуиимо главној ствари, а то су: технички терминн. који нас овдје поглавито забавл.ају. Бе11 смо впдјели, да општој теорнји законодавства није пошло за руком, да ријеши чак ии најопштпја пптања о језпку. Но томе јасно је, да теоретичари ипкако нијесу ријешили иитања такога стручног иредмета. као што су технпчкп -гермнни у зажонодавству. А од тога завпсп највише разумијевање закона. Јамачно би нзлшпно било наводитп, како се то находи у Орба п Хрвата. Ипак смо дужни наиоменути овдје о једном покушају, који је бпо учињен, нремда случајно, с особитом тобож практичком намјером. У почетку друге половнне овога вијека, кад је у Аустрији покренуто питање народности, иојавила се иотреба, да се на брзу руку састави за сваку од њих нравна и управна терминологија. Једна компсија, која је била навлаш одређена за ту ствар, саставила је и издала књигу о томе за Србе и Хрвате; а такође и за Словенце с натпиеом: .,ЈпгГсН§сћро1Ш8сће Тег 1Н1 по 1 ое 1 ' у облику рјечиика. У ту с-у књигу унесени у аз-бучном реду њемачки термини с додатком поред свакога: српских, хрватских н словеначкпх ријечи, које цм одговарају.