Бранич

БРОЈ 19.

Б Р А Н И Ч.

643

одређеи. ако у течају тога времеиа иовјерилац ие тражи иамир дуга, дужник ее оелобођава' од тога дуга еамијем иетеком охга времена; то иазнвамо : „ застара". Овдје ријечи: .. залог" и „жстара " еачиљавају еиилог двије, впше илн мање, дугачке реченице; дакле те рнјечн и јесу еамо технмчку нзрази. Таки. термини, као и ријечи у опште. које означавају: етвар, радњу и одношај; стоје у свијем чак и мало обрађенпјем језицима. Кад се нојавп, какав му драго, проналазак, нова уредба и т. д. језпк немајући другога иачпна. да означп тај новп појам, оспм невољнога оннсивања, треба да пронађе нову рнјеч. Така ријеч иоетаје: нли, мало но мало, кад ствар ноступно улази у народни живот; или од једном, кад се у њему појавн пријеким уласком. На исти начпп. као што п друге рнјечи у опште, тако н ти термпни иостају: или нозајмљивањем. или угледањем, нлн стварањем. По томе иогрјешно бп било мислитп, да техничке термнне израђују само струмипни за стручиике. И заиета, у рјечницима најиростијега језика находи ее гомпла техничких термина за све гране човјечпје радње; а значење је тијех термнна. јамачно, разумљиво иароду псто, као и стручницима. Што се тпче права, доста је да сиоменемо ријечи: ,,д</г" „најалг, „уговор" п т. д., да бп се увјерили, да су се оне налазиле у народном језику много раније од постанка првога правнпка. Јамачно, учешће. које народ пма у стварању термпна, налази се управо у оној мјери, у колпко народ разумије саму ствар. и према томе, колико се бавп том граном. Технички термини, н. н. химије, јамачио, не могу бнтн знани народу тако, као термини земљорадње. Или, не излазећн из правне облаетн, јасно је, да народ боље разумије правнла онакпх уређења. као што је „иородица" ; или онаких иосала, као што је „куиовина", „задам"; појави свакидашњега живота: него ли иравила неких дијслова јавнога права, о којему народ има тек новршан нојам. Овдје ћемо мпмогред иоменути један чудан Факат, како се у већшш јевропских држава находе у томе обзиру, ушљед историчких прплпка, појавп пунн унутрашњијех сунротностн. Ту се народ, ушљед мононола правника, не сматра толико зрио, да бп се могао брннути сам о својим свакидашњијем послима. који засежу у приватно право. Међу тпјем јавно