Бранич

БРОЈ 9.

Б I' А Н II Ч.

6 45

год ошпте начело, које би за тај посао иотребио било имати дред очхша? Навелн смо већ авторитетна мишљења о нотребн лакога разумијевања закона, која се могу свестп на правило, о којему се често говори. ..Л ко шконодавац жели, да буде ■разумљив народу, ваља, да се и служи његовајел јешком." То се нодудара, нремда с неким малијем разликама, с познатом Формулом Бука Караџпћа: „Пиши, како говорииг- ; т ј. како народ говори. То иравпло, које се тиче језика у опште, дакле и техннчких термина, са свијем је истинито; још истнннтије с погледом на главну књнжевну радп.у самога Вука; т. ј. заппсивање народнпјех рпјечи, п пародие усмеие књижевностн. Алн за наш стручнп приједмет нн то нравило, ако се узме апсолутно, није иримјењпво. Ту Формулу можемо примнтн, у колико одговара прнродн нашега лриједмета с неким ограннчењем, и више у одрнчном облику. По томе наше опште нравнло у одређнвању термина, треба, да буде: чврсто се лржати. нароцнога живог језика; а кад је неминовна потреба оде/гуииги. од тога: онда, ее чврсто УрГкати његова ди.ш. ■ ЛГеђу тнјем, и то је правило одвећ опште. Него, како поједнни елучаји, који се могу сабрати у неколпко категорија, имају и своје особине: то метод за прпмјену свакој од њих, може се одредити тек онда, кад се. свака засебно проучп. Све категорије, које нас иитерееују, и у колнко се овдје лаводс. понајудесније је иодијелити пх на три груие: I, термини, који се налазе у народпом живом језику; II, термини нозајмљенп; и III, термнни, више или мање, самостално створенп. Дакле: I. Г р у п а. Термини у народном језику. а) Разумије се, да многи термннн, који се налазеуједном жнвом народном језику, нијееу познатп свуда, гдје се тај језпк говори. Али је онај између њих, који је познат евуда, јамачно, најбољи. Ништа друго не остаје, до нросто примити га; и ттгјем је питање иа најлакши начнн ријешено. Ииак и оне ријечи, које се сматрају имаовина цијелога народа, којп говорн некпм језиком, има покрајина, у којима