Бранич

728

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 2I.

„ 1, да је тужилачка страча 110днетим л-словнма од 28. Марта 1886 на ко.је се ,је и тужени 16. Јл'па 1886 г. подцпсао н које је услове п г. мннпстаџ војни 25. Јл'на 1886 одобрно, као пуноважаом и јавном исправом но §. 178 грађ. суд. пост. доказала, да се тужени Сима но нетим условкма обвезао издати држави Г ј ОО.ООО цнгаља са ценом по 24 дннара од сваке хиљаде, а ако то не бп издао, да је држава влдсна набавку ци^аља дати другоме предузимачу на штету његову (тако. гласи тач. 9 и 13 номснутих услова). „2 ; да се тужени ио гласу његове изјаве од 19. Јуна 188ГЗ год. дате дивизијару, одрекао ове пабавке цигзља и тиме од своје стране нарушпо уговор. те је услед тога по тач. 9 п 13 услова наступио случај, да је држава иабавку цигаља морала уступати другоме иредузимачу ио цени од 25.70 дин. од хиљаде а узроком тужелога оштетила се на свакој хиљади по 1.70 д^н. што свега нзносч Факгичке штете за државу 850 дпн. за коју је штету тужевл по §. 800 гра1>. зак. н одговоран/ кад није ис.пушш уговор онако, како се истпм обвезао — §. 547 зак. грађ. па се на накнаду ове штете и осудити има са интересом од дана тужбе; а „3, да је неуместан навод туженога, као да за љ немаовде ни уговора, ни обавезе, по томе, што се је он истог одмах одрекао, јер на њему стојп обавеза од дана по д тшса љсговог на услове. да ће оба везу пспунити, ако одобрп г. мшшстар изллцнтираву цену, те ио томе ои се исте не може одрећи кад хоће, ношто сам тај Факт — одо-, брељс мнннстрово — ннје условљено л' њецовл' корист, већ у когшст д ржаве, п 1'ошто с^ ие може узети, да његова обвеза почип.е тек од дана_одрбрења понл'де . јер ако би се таг.о разумедо, као што тужени у своју корпст тумачи, онда би се свака ионуда од стране лиФераната осујетитн могла, што би протпвно бнло самој природи закљученог уговора. „Тако исто не може туженоме хаснити ни то, штоонније при примању понуде положио прописану кауцију, јер ова кал'ција с.тужи једнно за сттгушост _^ржави. у сдучају непспунења уговора, од стране тлгженога. а шт за нтта друт о, те так о му је и овај навод неумесан. „Па зато, нашав пз ових разлога да ттрва нресуда није на закону основана апелациони је суд преиначи п пресуди: да тужени Снма плати држави 850 динара накнаде п парничне трошкове." По жалби туженога дође ствар и пуед касацнони суд, п овај нађе, да горља пресуда апелац. суда тте одговара закону, јер „По §. 800 грађ. законика за штету одговара учинилац њен, било да-је ова учињена на имању, правима илп личности. „У овоме спору, држава осннва своје нраво на условима о пабавци и преносу цигаља у Књажевац, којтт су обележенн у нисмену