Бранич

БРОЈ 21.

Б Р А Н И Ч.

Ш

названом ; услови' од 28. Марта 1885. г. на коме се туженп Снма као лицитант иодиисао да присгаје издати одређену количину дигаља по 24 динара од хиљаде. „Но како је тач. 2 речених ,услова' постављено ограничење односно важносги уговора и његовог извршења, а на име; јп ова л»цитација важи за иредчзимача тек онда. кад г. миниаар војни истг/ оцоори, и лицитанту се то саоиштн: то Је апеланионн суд ногрешно, што је по номенутнм .услоннма' узео за нуноважну обавезу жа лиоца Симе, као уговорача, јер до год неби мпнистар одобрио лнцитацију н жалиоцу саоиштио нема уговора свршеног према §. 531, 511, и 547 грађ. закона. „И кад се даље изјавомжалиоца Симе нод 1' . Јуна 1886 г. коју је он предао команданту дивизије, доказује ио §. 187 грађ. еуд. пост.: да је жалиоц одустао од поменутих ,услова' и набавке цпгат.а и нре него је следовало одобрење г. министра в ојног, јер је ово било тек нод 25. Јула 1886 г. то онда уговор набавке између државе и жалиоца Симе није ни закључен према наведеном §. 531 н 642грађ. законика а кад тога нема, онда држава ма да би и доказа ла да је и колику штету претрпила не може је од туженога нотраживатн," —па са наведецих разлога понншти иресуду аиел. суда и нозове га да по нримедбама даље поступи. Но апелацнони суд не ирими ове прнмедбе III оделења касац. еуда поднев оваке протпвразлоге: „По гласу поднетих услова од стране тужилачке државе од 28. Марта 1886 г. које је туженп Сима 16. Јуна 1886 иодписао, и које је г. министар војни 25. Јуна 1886 г. одобрио, тужени се Сима обвезао издати држави 500.000 цигаља по 24 динара хи.г.аду. „Од ове своје обвезе тужени Симакао надметач не може се ослободити дотле, док не би миннстар лицнтацију поништио, јер према јасном проппсу чл. 34 и 47 закона о војним набавкама и лицитацијама, чим се ногодба — усло.ви : — но^пину, обвеина |е _ногодба за надметача_н. нре решејБа г. минпстра о одобрењу илп не одобрењу исте погодбе. „Уговори оваке нрироде, другче се и не могу закључивати, пити т, оваком случају може бити разлога да иодписани условн не везују надметача док министар лицитацију не одобрн као што то касациони суд у нримедбама својим наводи; а нема разлога једно но томе, шт& о томе паведепи закон изрично каже. да Је иог.одба за надметача обве зиа и^ нре ^^добрења министровог, а друго и по томе, што сам тај Факт — .одобрење —_ министрово у овом елучају не може н]ш у ко рист надметача већ у корист државе . „Према овоме прописи §.§. 531, 541, 547 и 642 грађ. закона не