Бранич

368

Б Г Л II II Ч

БРОЈ II И 12

још два сведока" а не веди: оспм онога који је реч ирилљена означио и к<тји га је иотнисао. Законодавац, дакле, обраћа. сву нажњу на потпис, а реч „прпмљена" и не епомпње. а то ће рећи да он дозвољава њено означавање ма чијом руком. Али ми ее и пехотице унустисмо у нретресање стилизнције и смисда § 92, игто ће рећи у граматично и логичк'тумачење његово. Па кад је тако, онда пођимо п да;г ,е тим путем н нотражпмо шта се још моиге нзвесги из стплпзацпјсп смис.та овог иараграФа. Пре свега закон вели да се пријем диначава том речи. Па, збиља, шта значи овде та реч означити? Значи то пет" што и обележнти; значи да изнад имена и презимена акцептантовог ваља ставити један знак, један бедег. којн ће наговешћавати да је потписник — пријемник. Па онда. кад је законодавац. како се велн. хтео да реч шримљеџа буде наиисаиа баш руком дотичног акцептанта, што она п])еетађља „суштину" п „садржпну" мен. обвезе његиве: — тб онда зашто је уиотребио .једну реч тако широког значења. као штс» је реч озиачити, поред толиких других. на нр. искаиати. и зрашти, пзјавмти. које миого тачиије и нееумњивије убеђују да оне морају иотицати баш неииередио бд дотичног субЈ1-;;та. који их потписује? Из простог разлога. што је он сматрао да се инјаза воље акнептантове огледа у љсговом потпиеу, 1 ) да ее дакле нријем пзјављује нотписом, а не речју примљеиа. а на оенову тако.г иосматрања он је намерно и унотребио« реч „означнти- гато оннашти п-етто може свако а инјавити - само неко. Пз етилизацпје § 92 може се закључитк дакле, да законодавац доиушта да речју жримљена може нријем означнтп н евако треће лице. а ) Ну § чнни овај закључак неоспорннм. Ту се велк сваки блаикет г.ојл хоће да буде меиично нисмено мора поред ') Овоне вал., г 1 додатп и оннј рав.чог о речи ,,иотписао". 2 ) Нарочлто '"своју соиствеиу; еољу. Наравио, ондг се нма на уму да је трасат (на иеници од трасанта озпачен) СТ.1ВИО свој ло1 ]Ш 'с на греди.у ечрану меничног писмена.