Бранич

434

В Р А Н И Ч

ВРОЈ 1 II \2

хорватовг). Единственное указаше еств на напечатаннни проФ. Ка•парекомЂ вђ 1885 г. обзорЂ полвскои литературн по междуиародному праву сђ XV. вЂка до настонн;аго времени, но, по видимому г гр. Камаровскому неизв-встна ета литература. II и однимђ словомђ не упомннутЂ замЂчателвнни сербскШ мристЂ Гига ГершичЂ не мало написавш1б по международному праву. 1 ) ВпрочемЂ, ето обшт недостаТОКЂ почти свђхђ нашихЂ тористовЂ, охотно черпакнцихЂ науку сђ запада и сђ пренебрежешемЂ отвергаклцихсн отђ незнакомаго пмђ славннскаго мјра. Примт>рЂ г. Леонтовича, одного изђ лучшихЂ знатоков славннскаго права, и г. Зигелн находитЂ у насЂ почему-то мало подражателеи." Ми се доиста само можемо радовати оваквој појави међу руским научницима и свакојако морамо бити захвалии Никол,скоме, што је са таквом енергијом узео на се тај корисни задатак, да умну и културну узајамност међу словенским народима и на пол>у права и правне науке шири и унапређује. Поред ватрене воље и оданости томе задатку у вега има уједно и потребне темељне научне спреме за тај посао и у толико ће нре његови тиудови имати успеха. А сад још сматрамо за дужност да се рускоме писцу сиециално захвалимо за његово тако брижљиво братско интересовање за наш српски правни живот и нашу још доста забатаљену и оскудну правну литературу. Лепо је од њега што се сетио да и о нама нешто помене пред већом и широм научном публиком, те да се у том већем литерарном свету бар чује нешто и о нашој литератури. Акоје крив што се тако одвећ мало зна о нама у образованоме свету, што нико нас и не помиње- кац је говор о извесној грани науке и о њеној литератури, ма да се ту веома често номињу остали „источни" народи као Маџари, Грци, 2 > Румуни и т. д. — којесвему томе крив? Разуме се на првоме меоху пико други но ми сами. Но то сад већ спада у „трогателну" повест о нашој већ познатој немарности у сваком иа и у томе погледу. Ово би нам згодна прилика била, да онако мимо-

!) Ту Нпкољски у нримедби набраја ркдове Гершићеве по међународном праву и ту се види како он тачно прати радове словенских нисада (једино је у томе списку Гершићевих радова изостала његова књпга о ратноме праву, и то је по свој прилиди случајно превиђено). Пошто је те радове нобројао Никољскж иавршује: „ Из-б етоД зам^тки о трудахз, Гершича (написавшаго не мало кромЉ того по государственному и гражданскому праву) легко видфтв, что гр. КамаровскШ наирасно позабнлЂ о сушествованШ сербскаго мриста" 2 ) В. н. пр. „Неуие (1. <1гоИ т1егиа1шпа1" на толико места у појединим свескама па онда Холцендорфов „Нандћисћ (1ев ^о]кеггесћ1еа" I. В<1. стр- 519, 520 и 523 и т- д.