Бранич

'стр. 72.

Б Р А Н И Ч

ВРОЈ 3.

6. Начело одвојености законодавне и судске власти значи: 1., да законодавна класт не може расправљати грађанске и кривичне спор ве, који спадају једино у надлежност судова; 2„ да судска власт нема права ни посредно ни непосредно мешати се у послове законодавне власти. Правило да законодавна власт не може решавати конкретне спорове, било грађанске било кривичне, није без изузетка, али само што се тиче ових носледњих. Извесне кривице извиђају, а често и суде, не обични судови, већ нека јурисдикција, која се састоји из чланова законодавнога тела, или у чијем саставу бар тело ово узима учешћа. Изузетан положај извесних државних службеника којима, за дела учињена у званичној дужности, не суде редовни судови, предмет је уставних одредаба; јер је то уставтш принцип да сви грађани једне државе потпадају под исте судове, и онда је само уставотворна скупштина надлежна да томе принципу учини дерогације које као корисне сматра. Тако, у француском уставном закону од 16. Јула 1875. год., а у чл. 12. стоји: „Председника Републике може оптужити само Комора, а судити му може 1 само Сенат. — Министри могу бити оптужени од Коморе за злочине учињене у њиховој званичној дужности, у коме случају суди им Сенат". 1 ) Устав белгиски (од 7. Фебруара 1831. год), у свом члану 90. вели: „Народно Представништво има нраво да оптужи миниетре и да их преда Касационом Суду који једино има право да им. суди". 3 ) Пруски устав (од 31. Јануара 1850. год.) има одредбу сличну овој из белгиског устава. „Министре може оптужити једна Комора за злочин повреде устава, подмићења или издаје. Највиши Суд Краљевине, у општој седници, решава о вредности оптужбе". (чл. 61.\ 3 ) Ио садашњем уставу нашем (од 186 . год) „Министра може оптужити Народна Скупштина; оптуженом министру суди Државни Суд, кога се састав опредељује законом". (чл. (02. и 104.). Државни Суд, по закону од 30. Јануара 1891. год., састављен је из чланова Државнога Савета и Касационога Суда. По ]»анијем закону о министарској одговорности (од 21. Октобра ') Багез^е, Г.е8 сошШиОопз тоДегпев, 1 I. р. 15. 2 ) БагсаЈе, ор. сН. 4 I. р. 68. 3 ) Баге81;е, ор. сН (■.. I. р. 170.