Бранич

БРО.Т 6,

13 Р А Н II Ч

СТР. 193.

је, разумије се, било лакше него икому другому поступати при томе по нашему главиоме упуству, то јест: врпшти и овај рад у истоме духу и иравду у ком је вршио и префашње ведигсо предузеће самога састављања Законигса. И доиста, разгледавши пажљиво, и са сваке стране, довршени посао, Ми се увјерисмо да је ово ново издање остало по све вијерно и законодавним начелима и битним својствима првашњег; — да преинаке (модификације) које су у ново издање уведене нотпуно одговарају живим потребама, те усавршују мјеста којих се тичу; — да се издање ово, поред свијех поменутијех преинака, није одаљило ни од самога вањског об.лика првог издања, и то до тога, да су остали у потпуној цјелини пређашњи ред и бројеви не само крупнијих раздјела, него чак и чланака Пошто дакле ово, на тај начин уређено издање Законика, и не дотакнув се суштине његове, подиже му очевидно степен савршенства и умнажа практичну вриједност, одобравајући потпуно овај рад, Ми се ријешисмо наредити и наређујемо: Чланак Т. Ово ново издање Нашега Општег Имовинског Законика, са свијем преинакама његовим, стаје на снагу дана 1-ог априла 1898. Чланак II. Наређења чланака П ог, Ш-ег и Ј У-ог нретходнога указа којим је постављен био речени Законик у пређашњем издању, примјењују се и на садашње ново издање. Дано на Цетињу, на дан Светог Саве Српскога, 14. јануара 1898. Проираћајући овај Књажев указ, Дрногорски службени лисх спомиње какву је пажњу обратио на себе Имовински Законик при својој појавн 1888. код научењака и стручњака у целом правничком свету. Теоријске оцене стручњака биле су потпуно онравдане и досадањом применом његовом у црногорским судовима. Али — вели „Глас Црногорца" — кроз овај низ година судска практика је опазила, да V њему има тачака, које би добро ■било, првом агодом, иодврКи особитоме ирегледу и расматрању, те