Бранич

стр . 194.

б р а н и ч

бр0.7 к.

их у склад довести са ириликама и иотребама, које за ово вријеме.насташе или се објавише, на да ово тако важно законодавно дјелоностигне своје савршенство. За то је Њ. В. Госнодар наредио своме министру Правдв' г. Д-ру В. Богишнћу, којије стари Законик написао, да уњ уведесве оне преинаке, које са члановима Великога Суда нађе за потребите. Тако се присгупило раду, који се развпјао у два главна правца: у усавршавању садржине текста и његова облика, што се тиче језика, стила и интернункције, алп по начелу, да се мора сачувати у цјелини пређашњи оишти спољашњи облик Законика. Преинаке у садржини уведене су: преуређењем некијех чланака, или једног дијела њихова, као у чланцима Нг>, 4'.», .4) нтд.: простијем избацивањем њекога дијела чланка, као у чланцима 67, 176,508; додавањем и уврштењем у досадашњи чланак каква, уметка или додатка, као у чланцима 74, 148, 259 итд. Све ове преинаке рађоне су на основи вијећања и одлука у сједницама, које је министар Правде држао са великосудијама. па су се подноснле на највише одобрење Њ. В. Господара. Што се тиче језика и стила Законика, прво је издање било у велике хваљено, те се показивало и признавало као углед српскога законскога језнка и стила; али је познато да усавршавање и језика и стпла нема граница, што важи особито за срнско младо законодавство. Тако се при приређењу овога новога издања ностарало да б} 7 де н у томе ногледу савршеније од првога. Да се све ове преинаке уведу у наш Имовински Законик иружила се згодна прилика, кадје већ нрво издање његово било потпуно исцрпено, те је настала потреба да се ново ириреди, које је ево са срећом већ свијета угледало. Наш Имовински Законик колико јо благодатна установа за наш државни живот и за народно благостање, толико је подигао углед Црне Горе међу осталијем културнијем државама; а ово ново усавршено издање његово свједочи да Црна Гора наиредује у свомо унутрашњему нравилноме развнтку државноме.