Бранич

БРО.Т 8.

бранич

стр . 255.

око нацлате крвнине, него око цроналаска преетупника *) Да се ослободе ове глобе, сељани места где се догодидо дело подбацивали су леш у атар суседног села или су се одрицали и самог места. Изме1)у села Миријева и Сланаца у околини Београда, брдовито место „Градиште", некад је било све сданачко. Ту погине један Турчин, и кад се није могао наћи убијца Турци заишту крвнину 1001 грош. Сланчани одговоре да је то на миријевском атару, те Миријевци и плате оволико, а Турци омеђе, и тако овај крај остане њин. 2 ) Сличну белешку налазимо у М. Ђ. Милићевића о месту „Муселинов гроб" на међи села Доброселице и Сиљевице у Левчу, јагодинског округа. 3 ) Обичај у Берчиновцу дело је дакде .религиозаог уверења о дејствз^ и снази клетве. Има извора у народној иразноверици, и сродан је са многим другим обичај има, који ничу само па ниском ступњу умног развијћа. Мислим да има предметне везе, са оним што је Ст. .Бубиша напоменуо, о клетвеним молитвама у старом обичају „катрамунаћ дизати", додавши: да је некад у Нриморју био обичај, слати новац у Крф, да попови куну незнане лопове. У нашим источним крајевима, и данас влада обичај ири крађама, да се преступник изналази „лљувањем: на жабу". За мог бављења у врањанској Бањи 1895. године, покрадени су новци г. С. Нед. штедионичког благајника. Одмах, без утицаја власти, ухваћена је жаба, и сви на које се сумњало, позвани еу били да је пљуну, јер се верује да ће се лопов надути и распући као жаба, ако се не ода. Куварица Маџарица није хтела пљунути. Нре неких година, о једној крађи у Алексинцу. оваква сумња изазвала је редовну кривичну тужбу против извесне личности, што пе хте иљунутп у лоиче па жабу. У старо доба, обичај проклињања од стране свештенства био је злоупотребљаван, и зато би забрањен Душановим закоником (чл. 77.) Из жалби нашег народа 1730. на београдском, и 1731. год. на карловачком сабору, уверавамо се да је тај обичај остао и даље у употреби 4 ) Многим одредбама Душанова законика основа је

1) Вукоч Речник.

2) Гласник 19. стр. 139.

3) М. Ђ. Миликевик.

4) Спомепици Буд.-Иешт Архива IV. 29. и 93.