Бранич

бро.т 8.

врднич

стр . 273.

страна меничном праву, то и п])етпоставка из §.87. трг. аак. неКе бити нрименљива. Лкцеитација траеатова иослужиће дакле само да учини вероватном иретензије ремитентове; оиа неће дакле изменити у своју корист одредбе о доказима. Ми смо већ нрешли исцрпно сва лица, која су интересована да доказују постојање нокрића, а нисмо наишли ни на какву хипотезу, у којој бн могла бити иримењена иравилно претпоставка из §. 87. трг. зак. Па како се њено постојање у нашем закоиику може тумачити? Овај иропис §. 87. трг. зак. као и цео одељак II. „о благовременом пошиљању суме за плаћање потребне", преведен је нз француског тргбвачког законика, он је остатак старог француског законодавства по меници х ) и нутем п])евода ушао је и у наш тргов. законик. Па пошто се иретпоставка из §. 87. не може применити и мора се одбацити, то се онда морају нрименити одредбе оиштег права и доказиватн иокриће, т. ј. но правним односима, но којима трасат стоји у дуговинском односу насирам трасанта; интересоване странке дужне ће бити да доказују нред судом са прибављеним доказима а по природн овнх права н саобразно законским прописима. У првом случају доказ је подчињен свима одредбама и ограничењима, која садржи §. 187. и остали грађанског судског поступка о доказима, а доказ мора бити увек нисмен ако вредност ирелази суму од 200 динара (§. 242. грађ. суд. пост.). У другом случају постојање иокрића може се доказивати свима доказним срествима (§. 75. трг. зак.) за трговачке послове: нисменим иснравама, урсдно вођенпм трговачким књигама, иреинском и сведоцима.

М. С- Полићевић.

1) велагше — 1)к 1а 1емге (1е сћапде љ 157.