Бранич

стр . 252.

в р а н и ч

бро.т 8.

би аожегалац требао да илати (чл. 87. по ШаФарику. 1 ) У византијским законима прави се разлика између намерне, несмотрене, и случајне паљевине, чега у нашем старом праву нема. У првом случају, за паљевине у самом месту, казна је би.га истоветна са овом нашом; паљевине изван места, доносиле су казну „ да усекут јему руцје мера казне за паљевине из несмотрености, остављена је увиђавности судије... „ јако пебрп такови и облепив се, осудит се". Случајна паљевина не казни се, и не повлачи никакву материјалну одговорност. — Што се на земљи градске иросторије оиљачка или покраде, све то да илати околина (чл. 209. по НоваковиКу). — На иустом брду међу жуиама, да чушју стражу окона <ела Ако то иренебрегну, иа се на том брЈду насилно деси штета, или разбојништво или крађа, или које друго зло, да илате ок-ма села, којима је наређено да чувају страже на иуту (чл. 210. по Новаковићу . Последњој законској одредби налазимо основе у ранијим динломама наших владалаца од 1240. и 1326. го дине .. „При којим их (Дубровчане) сеље чтета најде, да плати село ближње. Ако село не плати, да плати краљевство ми . Иснакости ли им кто што у тргу или у жупе, да им плати све жупа. Не исплати ли им жупа, да им плати краљевство ми из моје куће". 2 ) Разлика између њих и напред дитираног члана 203. Душанова законика, потиче јемачно из настајања, да се што више заштити јавна безбедност ио друмовима, и даде већи полет трговини. Отуда је по Душанову законику накнада за догођену

1) За ирве владе књаза Милоша, паликућа је вешан на месту дела (наредба кнезу Марку Абдули од 21. Нов. 1819. Грађа браИе. Иетрови&а I). У осталом, сиаљиван>е као државву казиу налазимо у домаћем пгаву, чак у овом етолећу. Писмом К-Ђорђа од 24. Јула 1818. Бр. 1706. наређнно је поречком војводи Јови, да старца ншиуна обеси или сажеже, пред народом за углед (Деловод. прото^олј. Исту казну налазимо у византијеким законима за издајнике у опште : 17 Ј4же к ратним својеју волеју от иас ириходеште, и иаше совети вазвештајуште им, на виселицах аовешајут се, или сажегајеми бивајут и . Вешању шпиуна у К-Ђорђево доба, претходила је у неким случајима страшна тортура. У једној одредби његових закона, читамо ову наредбу : „да се шаиуну, као издатељу рода, иребију обе ноге на два места и обе руке; и та.ко жив да се дигне на коло, и да се не скине док кост траје". 2) Моп. 8егћ. 52. 85.