Бранич

крој 8.

б р а н и ч

стр. 253.

штету одмах исплаћивана из државне касе, док је по овим ранијим уредбама о томе, у првом реду одговарало село или жупа, а тек у другом држава. Приказани обичај из књажевачког округа, упознаје нас најразговетнијим начнном са једном примитивном редигиозном појавом, која је без сумње по некад олакшавала успех истраге у кажњивим делима. Као нека врста моралног утицаја, у примени начела старог казненог поступка, ова појава у неколико објашњује поменуте одредбе старог права, посебиде Душанова законика, о материјалној одговорности колективне природе Трага овом обичају, налазимо, осем паљевина, и у истрагама других кажњивих дела. 0 томе нас уверавају следећи податди: На источпој страни, у атару села Пиносаве у врачарском срезу старог београдског округа, тече из атара села Рипња грочанског среза, вода названа „Анатемски поток". Прича се да су некад биле иокрадене коганиде неком сељаку, и нису се могле пронаћи. Зато се људи дигну „да иравв клетав л на оног који их је украо. и бадо сваки по један камен у обдижњу оскорушу. После тога муке снађу девојку, која је покрала кошниде. Лечила се, али се ннје могла да извида, док се није ироказала. Тада је се окану муке, а ово се место прозове „Анатемски иоток". 1 ) У старо доба, кад се у селу догоди велико зло, сељани се скупе на раскршће у својем атару, ту нанесу доста камења клада или дрвећа, па сваки од њих бади иа раскршће но камен, кладу, бусен или дрво, н говори: „ко учинио то и то, анатема га било". Тако се набаца велика гомила; и после сваки путник који прође, ва.г>а да баци камен или бусен и да рече „анатема га било !" 8 ; 11оред насипа од Свилајинца ка Ћуприји, на месту Јасенару, три часа од села Медвеђе, наш славпи војвода Стеван Синђелић, о првом нашем устанку сузбпје Турке, који су продирали од Ћуприје. Ту погине неки КривопуКа, одабрани јунак из смедеревског села Марковца. Орича се да га је убила пушка од српске стране, само •се ие зна је ли бидо нехотице или навалице. Србима је

и Гласник Ученог Друштва књ. 19. етр. 97. 2) Мил. Ђ. МилићевиК.