Бранич

(мт. 492.

I'. р А н к т}

ВРОЈ 14.

ЈХиквидацији има места кад друштво престане, изузимајући, кад се над другатВом стечај отвори, и кад се друштво спаја са другим акционарским друштвом. Право и дужиости овако постављених и изабраних ликвидатора обележене су законом (чл. 85. и др.) као и последице невршења дужности (чл. 87.). Као што смо навели, закоп сматра и спајање једног друштва са другим као престанак друштва (чл. 89.). Ово сиајање или фузија на који се начин може извршити, закон наш не говори, али ово може да буде на три начина: 1. Даједно друштво апсорбује друго. 2. Два друштва престану и стварају ново. 3. Два друштва продужују да живе, везани једно с другим и само измењена у њиховој ранијој егзистенцији. 1-с« Начии. — Кад једно другатво апсорбује друго у целини, онда ово друго потпуно исчезава; то значи измену правила првога друштва; умножавање његовог другатвеног капитала. Да ли ће се овде морати применити чл. 12. по коме има да се овери принос, који уноси другатво, које се епаја, пошто је ово у ствари умножавање капитала, и да ли ће вредити и све одредбе и услови прописане при оснивању друштва? Ми смо о овоме на свом месту раније говорили и реклисмо, да свако умножавање капитала повлачи и примену чл. 12 управ као год кад се друштво оснива. 2-ги Начип. Два друштва престану н споје се у једно. Овде добијамо ново друштво. Да ли и овде не треба применити одредбе законске, као и при оснивању новог другатва парочито оверавању ириноса сваког од ова два другатва? Ми држимо да овде томе нема места;' с тога пгго овде и нема приноса у обичном смислу речи, а верификација је већ учињена при оснивању сваког од Ових друштава; и друштва су се већ једном основала но прописима закона. 3-Ки Начин. — Два друштва фузиоиишу се и постоје и даље само нзмењена у њиховој егзистенцији. Ова два другатва иостоје али не мешају се и не асиорбују