Бранич

2*

15Р0Ј 14.

Г» Ј> А » II Ч

стр . 499.

артиклом и пре оснојен.а Јоније, као и после тога, јер им је та трговина леп приход доносила. Чувени трг за ова онака?кена створења био је, у то доба, у Ефесу. Са робљем се у опгнте у Персији строго и аверски иостуиало , а употребљавали су га за сваковрсне и тегаке радове. Због тога су се робови у Тиру и побунили, и све своје господаре исекли, па они њихова места, као сдободни људи, заузели. Потомци ових побуњених робова били су становници Тира кад га је Александар Велики опсео; и ни једна варош у Персији није се јуначније бранила, но што су ови потомци робова Тир и своју слободу бранили. Како су имали доста робља, стари Перси одвикли су се сваког рада и посла, а разњежени претераним ужи вањима, постали су мекугаци. Све је било сиало на робове иа и сам> ратовпње. Ксеркс није могао да иојми, како Грци против њега маргаирају као олободии људи, а нема нико иза њих, да их на то камџијама натерује као гато је то био случај са његовом војском, која је била сасгављена махом из робова. За персијску коњицу, коју је некада језгро парода сачињавало, Ксенофон вели, да је она, у његово доба. била састављеиа махом из робова; а тако је исто било и за доба, кад су Римљани Крас и Антоније против њих војевали. Јустин нам је оставио забелешку, да је у персијској коњици од 50 хиљада људи, коју је Антоније нресрео, било свега четири стотине коњаника слободних људи, 1 ) према чему излази да је било 400 ескадрона од ио 125 људи, и да је над сваким био командант по један слободаи човек. Стара персијска држава од времена Дарија Хистаспа бида је војничко-деспотска држава. Према краљевима био је сваки без разлике роб, са чијим су животом и имаовином они могли по својој вољи и неограничено да располажу; што по готову још и данас тамо, само на мало финији начин, чине.

1) ЕхегсНиш поп, и(; аПае ^еп^ез, Нђегогит, зе<1 тајогет раг1ет аегуогит ћаћеп^ Цешцие Ап4оп1о ће11ит РагЉЈз хпЈегепН, диит ^ит^иацјп^а тИИа еуиИит оесигегеп(;, 8 о П С.С.С.С. П ћ е г \ ( и е г е. Јиа! ХШ 2.