Бранич

СТР. 500.

в р а н и ч

ВРОЈ 14.

() приватно-пракним — имаовинским — односима робова наспрам господара у старој персијској држави, немамо никаквих података; али узев у обзир све што о њима рекосмо, можемо закључити, да су они у том погледу били исте судбине са „судрама" у Индији. (Наставиће се) — '

ПРИВАТНА СВОЈИНА У П0М0РСК0МЕ РАТУ (МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНА СКИЦА) I. Пљачка и суђеље о нл.ачки Рат измсђу Шпаније и Амер. Сједињеннх Д]»жава мо[ а се у првоме реду сматрати као поморски рат, који има великог утицаја на приватну својиву на мору. Тоје последица геограФСког положаја обеју држава и њихових ратних средстава. Повреда приватне својине у поморском рату бива на два, сасвим разна, начина. Први је проста и директна пљачка ненријатељске нриватне својине; у овоме се битно разликује поморски рат од сувоземног. Други је, да се нриватнима, били они непријатељи или неутралци, забрањују извесне радње, које шкоде ратовању: ко нротивно ради, томе се одузима брод или товар. Овамо се рачунају ратна контрабанда и блокада, установе, које су се нарочито у поморском рату развиле, али које нису сасвим непознате и у сувоземном рату. 0 овоме предмету развио се читав низ међународно-правних правила. Она су од чести врло спорна, од чести пак веома компликована, те с тога ћемо се ми овде задовољити, да их споменемо у главним потезима. А да се тај предмет могао правнички толико развити, има се приписати установи судству о аљачки. И кад постоје услови, да се но међународноме праву може присвојити туђ брод или њсгов товар, није само просто одузимање довољно, те да се присвајање изврпш. Него брод-одузимач, каптор, мора одузету лађу правилно спровести у неко пристаниште своје домовинс и ту суди суд, коме је поверено судство о призи, о иеправности пљачке. Само под условом, да је тај суд призна, да брод или његов товар осуди („добра нриза"), губи се пређашња својина и прслази на онога, коме јс