Бранич

г.рој 14.

б р а н и ч

стр . 507.

кривичном законику ио изречној његовој одредби у другом параграфу. И иајзад 3). Из самог текста тач. 7. §. 59. крив. зак. види се: да је законодавац усвојио призиање као олакшавну околност само тада, када је оно израз кајања оптуженог за учињено дело; када га је грижа његове с-авести натералаг да нризна, пре него што се његсва кривица другим доказима утврди, или када је могао побећи и сакрити се, а он то није учинио, већ се властп сам пријавио и испрИчао дело. Међу тим код порицања нризнања види се: кајање оптуженог, али не због учињеног дела, већ што је раније признао да га је учинио, јер се труди да кривицу осујети". Касациони Суд у општој седници одлуком од 26. Марта 1898. Бр. 2751 3 . одржн нримедбе свога одељења, а протнвразлоге одбаци. Шабац, Априла 1898. Саопштио Драгик Н. Солдатовић. 4':—:ОДЛУКЕ СТРАНИХ СУДОВА (Наставак из бр. 9.) VIII. 0 дужности лекарској за чување тајне, нека послужи овај судски случај. Неки лекар саонштио је лгени свога болесника, алн чисто у његовом интересу, узрок и природу болести свога болесника. После неколико година породи се између мужа и жене спор о разводу брака и у току тога спора жена ноднесе суду она писма лекарева за доказ својих права. Но ово је она учинила с-а нарочитим одобрењем самога лекара. Мођутнм суд је овај поступак оценио као недозвољен, са разлога, да лекару може бити дозвољено да поверљиво саоншти жени узрок болести њенога мужа, кад је то у интересу самога болесника, али да се овако саоиштење не може употребити нод никаквим поводом против болесника. Позив лвкарев за чувањв тајне нијв му дозвољавао, да одобри аубликовање својих аисама. Решење Франнуског Касационог Суда од 13. VIГ. '897.