Бранич

стр . 506.

бранич

број 14.

одељсњу уништио ову пресуду примедбама од 12. Марта ове год. Бр. 2252. са ових раелога: „Кадје по закону признање олакшавна околност, онда суд није могао само за то, што је она у исто време и услов за омртну казну, да је не урачунава оптуженима у олакшицу, већ је с обзиром на тач. 7. §. 59. и §. 60. крив. зак. у в^зи с §. 61. истог зак. требао да размисли: да ли у овом сдучају има места смртној казни, кад оптужени поред наведене околности имају и добро владање — тач. 4. §. 59. крив. как." Шабачки суд није усвојио овс примедбе, ве1. је под 19. Мартом тек. год. Бр. 6478. дао ове противразлоге: „I. Казна смрти, као најтежа, примењује се по §. 243. крив. пост. једино у стицају непосредних доказа: признања оитуженог и сведока очевидаца. Према томе, када је иризнање услов, да се изрече ова најтежа казна, онда у начелу суд узима, да то признање у исто време не може оптуженима служитп и као олакшавна околност из тач. 7. §. 59. крив. зак. јер, би на тај начин признање имало два неједнака готово супротна дејства. II. Но баш и кад би се могло узети: да признање, норед услова за смртну казну, треба да буде и олакшавна околност, опет у овом конкретном оптужењу Луке и Миладина оно не може служитп на олакшицу зато, што су они своје признање, учињено пред полицијском влашКу. порекли код суда. Опорекнуто признање суд опет и начелно узима да не може оптуженим служити као олакшавна околност са ових узрока: 1). Све олакшавне околности побројане у §. 59. крив. зак. треба да поетоје на самом главном иретресу, па да могу иослужиги своме циљу: олакшању казне, т. ј. сва Факта, која састављају поједине олакшавне околности. морају бити нотиуно утврђена на дану суђења, када се пресуда пзриче, иначе, ако су ти Факти, који утеловљавају постојање појединих олакшавних околности, на претресу измењени, они онда не могу састављати олакшице, које по закону утпчу на одмерење казне. Ово показује еама нрирода олакшавних околности, а види се и из ном. §. 59. крив. зак. 2). Признање, које је доказ по §. 225. крив. ноет. а олакшавна околност из тач." 7. §. 59. крив. зак. и ако се на нретресу ггорекне, опет може да буде потпун доказ, јер то нродвиђа §. 227. крив. ност., као што је суд у овом оптужењу узео, али нигде није иредвиђено, да такво порсчеио иризнање може служити и за олакшицу, а изводити закључке но аналогији забрањено је у