Бранич

врој 14.

Г. Р Л Н II Ч

С Т Р. 489-

Да се може решавати пуноважно па збору, мора да буде заетупљеио најмање четнртнна друштвене главнице (чл. 67.). Али ако ово на сазватом збору не буде, онда најдаље за десети дан. сазива се други збор и он иуноважно решава, па ма колики део друштвене главнице био на њему застушвен. Закон је ставио ограничења, да не би бн.л() могућих злоупотреба код редактора друштвених правила и не допушта да се друштво оснује под режимом олигархиским, с тога се налази и одредба у чл. 65., по којој један акционар, ма колико акција имао, не може имати випте од десет гласова. Ови зборови акцнонара, о којима смо мало час говорили, јесу редовни зборови, који сс држе сваке године, чија је улога ограничена на прегледање и контролисање рада управина. Но често се сретамо у току рада неког акционарског друштва са прилнкама од извесних тешкоћа, које могу утицати на послове па и на егзистенцију друштва; тако н. пр. измена друштвених основних нравила; зајам; отуђење друштвеног капитала у целини или почесно; продужење друштвеног рока, његов престанак пре одређеног рока и стотнну других случајева, — тада има места у овим разним случајевима венрсдном збору акционара. Да ли ће овај збор бнти свемоћан о томс нема никакве сумње, ако па њему буде заступљена потребна већина акционара једнодушно о неком предлогу. Али са гледишта заКона а нарочито у практици, питање се ово не може поставити на таквом земљишту. Ваља знати, да ли збор акционара сачињава већину, која се тражи по закону, да може наметнути своје одлуке одсудној мањини и у којим границама? Закон у овим случајевима чини директно наређење у чл. 68. 3. 0 групама акционара. Сем већине која гласа на зборовима, може се десити, да оделито акционари подижу тужбе против упр^ве друштвене. Закон даје право акционарима, који нредстављају у групи 7ав део од целог броја друштвених акција, да могу сазвати збор н без управе по одобрењу