Бранич

О ТР . 488.

)> Р А II И Ч

ВРОЈ 14.

људе елабог стања у својо замке и иочинити злоупотребе. Ограиичење овде има дакле своје користи. За сада нема још тих примера за то што је закон нов и гпто је мало упознат свет, али нема сумње, да ће их бити и то у толикој мери, да ће се најпосле доћи на то: да се одреде границе. Послови анциоиаросих друштава. Друштво се стара за у будуће, и има своју егзистендију у закону, сматра се као правно лице, које врши своје радње у грађансгву; али ово лице вш ^епепа има нарочиту организацију. Акциона ])Ско је друштво сложан организам из два елемента: решавања и извршења. 1'ешавањем оно одлучује о пословима које хоће да испуии; извршењем оно их извршава према трећим лицима. Закон је саобразан овим начелима, који се црие из природе саме стварп и предвидео је двојаке органе код друштва: Збор акционара, који није ништа друго до само друштво, које уређује своје властите послове; Управни одбор као извршилац решења збора акционара. Поред тога закон се постарао и за падзорну управу административних послова, која посредује између ових двеју органских функција друштвепих. Да испитамо ове три функције: 1. Збор акционара. Збор акционарског друштва мора се држати најмање бар једаи пут у години (чл. 56.) у одређеном времену правилима определ,еном. Збор акционара то је опште право гласања акционара о пословима друштвеним. Ово гласање није баш тако „опште", а да није подчињено неким корисним изузетцима (чл. 65Л Закон је оставио да ее о томе постарају друштвена правила, а опредељује број акција које треба имати, да би акционару био допуштен приступ на збору и број глаеова, који припада сваком акционару према броју акцнја, које он има (чл. 66л