Бранич

стр. 842.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 23.

брење, али суд, пред који је спор изнесен, мора, за случај да је у питању какав административни акт, обуставити сваки даљи рад, док административна власт не донесе одлуку о томе, да ли у радњи чиновника има или не незаконитости. Ово право административне власти да чиновника од одговорности сачува или да га преда суду, није ништа друго, до право претходнога одобрења члаиа 75. Устава од VIII. год., само на заобилазан начин вршено. Нема сумње, да Влада Народне Одбране није мислила, да њен декрет буде од тако ограниченог дејства, и мора се узети да је она хтела, у овом питању, да приђе противном систему, по коме ће акција оштећеног појединца против одговорног органа државне власти нћи истим путем којим и обичне тужбе против приватиих лица 1 ). Овакав смисао декрету од 19. септембра 1870. дао је Касациони Суд (1а сћашћге с1ез гедие^ез) у своме решењу од 3. јуна 1872. год., у коме се налазе ове побуде: „Декрет од 1870., ко.ји је укинуо чл. 75. Устава од УШ. год., има за резултат да судовима да право оцењивања и квалификовања поступака државних органа који дају повода за накнаду штете. Ако би судови морали задржати свој рад док поступак туженог органа не буде претходно оцењен од стране административне власти,, тиме би, у другој форми, оживела, у корист државног органа, гарантија из чл. 75. Устава од УП1. гол., коју је декрет од 1870. имао за циљ са свим укинути" 2 ). 52. По другом мишљењу, декрет од 1870. има много ужи значај. Устав од УШ. год. у своме члану 75. хтео је, не да понови оно што су ранији закони већ прописали били односно поделе власти, већ да чиновнике сачува од неоправданих тужби које би их у њиховом раду узнемиривале. С тога је те тужбе и условљавао претходним одобрењем. Влада Народне Одбране, доносећи декрет од 19. септембра 1870., имала је намеру, да тужбу против чиновника ослободи сваке сметње и да ове, у том погледу, стави у положај обичних појединаца;, али Влада није имала за циљ и да укине, у овом слу-

1) У овом смислу: Ш тос((, ор. сН., I, р. 647; ОаггашЗ, ор. сН., р. 486. 2 ) Тужба је подигнута била иротив генерала Меуегв-а, којије ватвопио био једног грађанина, услед свађе са неким официром. В. код 8п-еу (1872.. год., 1, 186) говор, у смислу горњих побуда, државнога правоваетупника при Касационом Суду, Кеуегсћоп-а.