Бранич

број 23.

б р а н и ч

стр . 843

чају, начело поделе између судске и административне власти, утврђено са свим другим законима, које њен декрет није ни имао у виду. Према томе, данас, истина, сваки појединац може без ичијега одобрења тужити суду државне органе за накнаду штете; али, ако је акт чиновника против кога је тужба подигнута админг1стративан , суд се не може, ни после декрета од 1870. као ни пре њега, упуштати у оцену његове легалности. Само административиа власт има право решавати о легалности једног таквог акта 1 ). Мишљење ово усвојио је и Суд за сукобе (1е ТгЉипа1 с1е» СопШа) у своме решењу од 26. јула 1873. год., чији су главни мотиви ови: „Забрана учињена судовима да решавају о административним актима ма које врсте јесте правило апсолутне надлежности и јавнога поретка, одређено да штити административни акт\ забрана да се државни органи могу тужити без претходнога одобрења, имајући нарочито у виду да чува чиновнике од неоправданих тужби, није била никакво наређење о надлежности, већ је била само једна сметња за тужбе против чиновника. Декрет Владе Народне Одбране, који је укинуо чл. 75. Устава од VIII. год., имао је за дејство само то,, да уклони ту сметњу, али никако није имао за последицу да прошири надлежност судске власти и да укине забрану, учињену јој другим законским прописима, да решава о административним актима, нпти да административну власт лиши права, да и у том случају може изазвати сукоб" 2 ). Пошто смо тако изложили обе доктрине, да објаснимо детаљније правне последице јуриспруденције Суда за сукобе , која се може сматрати као солуцжја овога питања у француском законодавству.

1) У овом смисду: БаГегпеге, ор. сН., 4.1, р. 592; Ог1о1ап, ор. сН., 1. II, р. 255. 2 ) Тужен је био генерал 1-.з(1тЈгаии, који је, као командант опсадног сташа у департману (1е 1' О^зе, обуставио један полвтички лист, и са њимпреФект и полицијски комесар, који су ову обуставу иавршили. — И у доцнијим својим решењима Суд за сукобе одржао је ово мишл.ење коме су се нридружили и Апелациони Судови. Касациони Суд — управо његова два одељења: сћатђге сачтЈпеИе и сћатћге Дев гедие4ез (одељење за грађанске предмете, сћатћге сЈуЛе, није имало прилике да се ивјасни) — усвојио је прво мишљење, које смо мало час ивложили. БаСегпеге, ор. сИ., I. р. 589. и 591.