Бранич

стр . 844.

бранич

број 23.

53. По тој јуриспруденцији, судска власт не може једино улазити у расматрање законитости адтинистративних аката, а право њено да оцењује остале радње адми■нистративне власти, — које тај карактер немају — не може јој се, поред све поделе између судске и административне власти, спорити. Из овога излази, да најглавнија тачка која у овом питању има да се рашчисти јесте та: која радња администрације има карактер адмииистративног акта? На то земљиште треба нам се ставити, ако желимо знати, да ли је у датом конкретног« случају судска власт надлежна. Нема сумње, да је те;киште питања усредсређено у овој тачки. 0 чему има овде да се води рачуна, то је да судска власт не уђе у атрибуције административне, а ово би се десило само тада, ако би се судској власти признало право да контролише, па ма то било једино у случајима спорова против чиновника због накнаде штете, примену закона чисто административних; да контролише њихово тумачење од стране административне власти, једине надлежне да им проналази смисао, ако су нејасни или противуречни, или да их допуњује, ако су непотоуни. Дати сличну моћ судској власти, било би то исто као кад би административна власт имала право да цени законитост судских одлука. Али, ако је, за одржање пачела поделе између тих двеју власти, нужно да се наддежност судова не распростре даље од ове међе, било би по права појединаца штетно, ако би се судовима одузела могућност да решавају о осталим радњама административних органа, о радњама које ови могу, хотимично или из непознавања својих дужности, да учине, ма да оне у себи не садрже никакву примену ни тумачење административних закона. Овде није више у питању независност административних органа у разумевању запопа из њиховога ресора, да би било нужно окружавати их гарантијама против судске власти. Држећи се овога критеријума, наилазимо на ове разлике међу појединим радњама административне власти: 1. в Судска власт је надлежна за оцену и квалификовање оних радњи админнстративних органа, које ови учине не у својству власти , већ у својству ириватних лица. Један орган државне власти у одиосима својим са појединцима појављује се час у улози власти. час у улози приватнога лица. Једно и исто лице живи двоја-