Бранич

стр. 846.

б р а н и ч

број 23.

тужених чиновника и да их, ако би било штете ,за тужилачку страну, осуди на накнаду ове. И заиста, суд не испитује овде законитост једне радње административне, он не улази у тумачење и примену административних закона, за шта једино није надлежан, већ он цени поступке за које је дотични чиновник имао толико исто права колико и обични појединци. Он је, истина, функционисао не као приватно већ као званично лице, али то ништа не смета да је он, у погледу тих поступака, био у истом положају у коме се и обични појединци налазе: као год што ови немају право да врше законодавну или судску власт, тако исто то право немају ни административни органи 1 ). Из овога се види, да судска власт одређује уставну надлежност административне власти. Право ово за судску власт може да јој створи могућност да индиректно смањи атрибуције административне власти, да јој истргне, под изговором да није надлежна, из руку и једну од, оних функција, које јој припадају, да, дакле, демаркациону линију између њепих и административних атрибуција поремети и, приближујући је себи, осигура, и мимо вољу законодавца, своју надмоћност. Опсервација ова тачна је, али се онет за то не може одбацити једно правило, које је неопходна гарантија наших права. Као ни остала правила правне науке, ни ово не садржи у себи ништа апсолутног. Оно има релативну вредност: боље је. мање је опасно него супротно правило, по коме судска власт не би могла одређивати уставну надлежност административне власти. Кад би тако било, онда би било немогуће предвидети разне евентуалности, којима би, у таквом систему, могла бити изложена наша права. Какве бисмо користи имали од њих, ако би их адмшшстративна власт смела без великог ризика ништити ? Чиновник кога би оштећени појединац тужио суду, бранио би се, да је дело учннио у званичној дужности, и да суд, пошто бп тај факат једном утвр1)ен био, нема права да улази у решење

1) Ј^аСегпсге, ор. еН., 1. I, р. 431; 1)исгосг(, ор. сН., 1. I, р. 639; ВаИие, ТгаЛе 1ћеоп^ие е1 ргаИцие с!е ДгоН рићИс е! аДтшЈа^гаНГ, I. III, р. 987 е4 аи1У. (Сћ. XVI: „Ке8роп8аћИЈ(;е с1ев а§еп4а (1и ^оиуегиетеп!"); РаизНп НеПе, ор. сН.^ 1. III, р. 402 (§. 164: „Бапз дие18 еаз Гаи1оп8аНоп еа! пеее88а1ге роиг 1а роигзиИе Дез адеп(8 с1и ^оиуететеп!").