Бранич

БРОЈ 23.

В Р А Н И Ч

стр. 847

питања: да ли је он био надлежаи или не за такво дело. То питање имала би да расправи адмипистративна власт, она иста, којој тужени припада. Дефинитивни резултат био би тај: да би од те власти зависило хоће ли, у нашим односима са њом, права наша имати какве практичне вредности или ће бити само чиста теориска правила. Нема сумње, да би слична гарантија била и сувише недовољна. Боље је, дакле, појединцима пружити једну озбиљну заштиту за њихова права, па ма се и дошло кад-кад до те последице, да судска власт уђе у извесној мери у послове административне, него ли, у циљу да се ова ретка последица избегне, оставити права појединаца незаштићена. У Француској, чији је законодавац нарочито Фаворизирао административну власт, ова може, поводом питања да ли је тужени орган био надлежан да изврши радњу која је спор изазвала, да изазове сукоб, у циљу да се решење тога питања пренесе на Суд за сукобе. Ми смо напред видели 1 ), да је у том Суду административни елеменат у превази над судским, што је више у интересу управне власти него појединаца, који могу трпети од зависног положаја административних чланова тога Суда. Примери у којима није лако обележити границе надлежности административне власти не оскудевају. Да узмемо само овај: Извесна права, названа ЉоЉ шДтДиеЦ загарантована уставом и законима, спадају у ресор судске власти, кад су она предмет спора. Таква су: лична слобода, слобода штампе, слобода рада и индустрнје, слобода удружења. Али, у случајима, нарочито законима предвиђеним, нека од тих права подлеже извесним ограничењима. Тако, односно удружења политичких, административној власти дато је право претходнога одобрења 2 ). Слобода рада и индустрије, ако се тиче фабрика нездравих или опасних, условљена је одобрењем власти које ова даје под погодбама у закону прописаним. Право личне слободе трпи дерогацију у случају, кад администрација, по изречном овлашћењу законодавца, протерује стране поданике, интернира душевно оболеле, кажњава

г ) В. Вранич од ове године, бр. 18. 2 ) ^аГепчеге. ор. сН;., I, р. 480; Оисгосц, ор. еЛЦ I. I, р. 716.