Бранич

БРОЈ 9.

Б Р А Н И Ч

стр. 413.

Данас је теорија државине снорна, нарочито с погледом на начело њене заштите. После класичног дела Савињијевог (Зау1§пу, Ба§ КесМ <1еб Вез1|;ге8 1803, 7-о издање са допунама КиДогН-а 1865) који сматра државину као лрост Факт, и налази основ њене заштите у забрани насиља, многи су се јавили, да поново расправе то питање, одступајући више или мање од тог његовог принципа. Највише одступа одтог принципа теорија Јећппд-ова (Ве11га^е 2ш- Бећге уот ВезИге 2-о издање 1869.), која сматра државину као извесно стање својине, а њезину заштиту као олакшицу доказа својине. Погрешка ове теорије, као и свију тако званих релашивних теорија, у томе је, што основ заштите државине приписују Факту, који нема везе са државином. То исто вреди и за принцип, који у државини гледа наглашај, претпоставку својине, традиционалан принцип италијанске шкоде, који заступа ВиопатгсГ (8и1 ГигкЈатеп!о <Је11а ргокег. §гагј(1. Је1 роззевбо у Агсћто §1ипсИсо, IX стр. 400—426. Тако и Сгебсепгш, 8181;ета, § 149). Сједне стране, с тога, што се оваки наглашај, овака претпоставка ослања на разлозима, који немају везу са правном установом о којој је реч; а с друге стране, с тога, што се независно од тога, појам наглашаја, претпоставкс не може применити на заштиту државине. Најширег погледа а у исто време и најправилнија је теорија Бруносова (Вгипз, Б1е Ве81*2к1а§еп, ^Уеппаг 1874.), који одступаи од принципа 8ау1&пу-овог и Јћепп§-овог, доказује, да је заштита државине основана на мишљењу, да човек већ на основу самог Факта, да има слободу личности, има право и да господари над стварима, и да му његова воља господарења (апјтпз Јохтт), кад узимањем ствари у државину дође до стварног господарства, даје, сама но себи, апсолутно право над стварима, за које је доказано, да су без сопственика, а кад то није случај, онаму даје релативно право, које уступа само доказу својине или другог каквог права, али дотле његова власт не може бити ии поремећена ни одузета, противу његове воље, јер ћос грзо диоЛ роззеззог ев1, р1из јиг{.5 Ка1>е1, џиат Ше срм поп ронзШеЛ (стр. 292). Осим цитираних дела испореди: Вгипз, 1)ак Весћ! <1е8 ВебИ^гез 1т МНЛекћег и. т (1ег 6е§етуаг[. ТиНп§еп ; 1848. — Каш1а, Бег ВекЉ (3. изд.) 1876.-- 1ћеип§, Бег ВезЉ\уП1е, Јепа 1889.— ЕН. МПопе, Нроз8ез80 (1е11е созе е <1е1 сћгНИ, МароН 1875. Гледај н онширну рецензију 6. Рас1е11еШ-а о цит. делу Врунсовом, ГЛе ВезНгккдеп, Агсћ, §1ип(1. XV. 1875. стр. 3-56." § 49. Врсте државине. Италијанско право разликује три врсте државине : црошу (правну, на супрот природној), законишу државину и савесну