Бранич

стр . 414.

б р а н и ч

број 9.

државину. Прва је она, код које су се стекли само они усдови, који је чине државином. Друга тражи: шрајносш (са стране држаоца), неузнемиренош (од стране трећих), леи начин (у нротивности према насиљу), јавносш (у противности према тајности), несумњивосш (склад између Факта и намере) и намеру да ствар држи као своју. Трећа претпоставља постојање основа за стицање сопствености, чији су правни недостатци непознати држаоцу, иначе је несавесна (розкезш та1а Ме). Савесна је државина виши ступањ законите државине, чије особине иначе има све. Према тој разлици италијанско право прави разлику и у погледу заштите и у погледу правиих срестава њених. За заштиту даје две тужбе, једногодишње: тужбу ради одржања државине, отклањањем узнемиравања коју даје законитом држаоцу (а савееном и после године), и шужбу за иовра&ај државине , сваком држаоцу, који је изгубио државину недозвољеиим начином, а сам није дошао до њетимистим начином. У погледу дејства има места одржајној застарелости код закоиите државине (у дужем року) и савесне (у краћем, за извесне случајеве). На послетку, код ове последње, докле траје уверење о важности правног основа, природни и грађански плодови припадају држаоцу, а обвезан је да врати само оне плодове које је сабрао после подигнутог спора о повраћају државине, као тренутка када је нрестала његова савесност. Несавесан држалац, на против, у сваком случају одговара за све плодове. На послетку, како савесан тако и несавесан може тражити накнаду трошкова учињених око ствари, са извесннм разликама. И српски законодавац, по аустријском, зна за ову исту деобу државине, са, у главном, истим правним носледицама: §.§. 198, 200, 203. грађ. зак.; §.§. 309, 316, 326. аустр. грађ. зак. (Наставиће се) ИЗ СУДНИЦЕ XIX. Правозаступник, који у акту своме суду упуБеном, употреби вре$ају^е изразе, одговоран је дисциплинарно по зак. о правозаступницима, а не по §. 104. казн. зак. (Одлука оаште седнице Касац. Суда). Државни тужилац лесковачког првост. суда, тужбом својом под № 5165 оптужио је суду Н. Н. адвоката, што је као пуномоћник у незадовољству своме изјављеном на пресуду лес-