Бранич

број 9.

б р а н и ч

стр . 415.

ков. суда, нанео увреду суду лесковачком, овим изразима.... да суд гази садржину, а Форму изувија на начин незаконски суд у место да изналази истину, изокреће Форму, и тумачи по свом благоразумију.... што се тиче разлога судских, они су ништавни и изокретани без логике суд њихове изказе неверно нреставља.... суд и опет изокрећо смисао последње воље тестаторове.... ово јерогати силогизам " Дело ово квалиФиковано је из §. 104. казн. зак. и нрема томе тражена је и казна над оптуженим. Пресудом својом под бр. 6419 суд је осудио оптуженог адвоката на три дана затвора, коју пресуду и Апелац. Суд својом пресудом под № 1572 у свему одобри. По жалби оптуженога Касациони Суд примедбама свог III. одељења од 13. Новембра 1897. М 7837, поништио је пресуду са ових разлога: „Првостепени, а по њему и Апелациони Суд иогрешили су, што су се као ненадлежни упустили у суђење ове кривице, јер инкримисани изрази, употребљени у незадовољству адвоката г. Н. по намери и начину излагања мисли, не представљају увреду предвиђену одредбом §. 213. казн. зак. у вези с §. 104. казн. зак., но су само у облику одбране права употребљене оштрије речи, којима се критикује рад суда начином безобзирне оцене и неодмереног понашања, и за то ово дело, као дисциилгтарска кривкца правозасшуиника, подлежи оцени и решењу председника нрвостепеног суда, као администратора, према II. одељку §. 27. у вези са §. 53. закона о правозаступницима." Апелациони Суд није усвојио ове примедбе Касац. Суда, већ је под 19. Новемб. 1897. № 3645, дао ове противразлоге: „Казати о раду једнога суда: „гази садржину и Форму изувија — даље, место да изналази истину — изокреће Форму — исказе неверно представља — изокреће смисао последње воље тестаторове — ово је рогати силогизам", — нису само у одбрани права употребљене оштрије речи, којима се критикује рад суда начином безобирне оцене и неодмереног понашања, као што је III. одељ. Касационог Суда у напоменутим примедбама својим изволело своју оцену о овим изразима и реченицама дати, јер кад се у њима потражи правн и истинити значај њихов, не може бити, а да се не нађе, како је оптужени правозаступник хтео неистинитим и пзопаченим представљањем рада судског, овај да омаловажи и изложи нодсмеху и презирању. „Оваква радња оптуженог не може се обележити само као дисциплинарски правозаступничка, као што је нашло III. одељ. Касац. Суда, већ је оварадња кажњива по §. 104. казн. закона."