Бранич

стр . 416.

б р а н ii ч

број 9.

Касациони Суд одлуком своје опште седнице од 4. ХН. 97. № 83-56, нашао је: да не стоје противразлози Апелац. Суда, а да су примедбе његовог III. одељења на закону основане. Апелациони Суд усвојио је ове примедбе опште седнице Касац. Суда, као обавезне по § 279. крив. суд. пост., па је донео решење: „Да се оптужени адвокат г. Н. пусти испод суђења, а кад ово решење постане извршно, да се акта овога дела даду председнику првост. суда. ради изрицања дисцинлинарне казне." Ово је решење постало извршно. Саопштио, М. От. Драгутиновиб пиоар суде.

XX. Кауција коју тужилачка страна положи према §. 400. гра^. судо. пост. приликом тражеаа обуставе, не досу^ује се туженој отрани, ако тужилачка страна спор изгуби (као што је случај код забране и прибелешке), ве& то, што је тужилац опор изгубио, служи само као правни оонов, по коме тужени може тражити накнаду за доказану штету и срамоту из положзне кауције. (Одлука отите седнице Каеац. Суда). Тужилачка страна правдајући обуставу одобрену ранијим судским решењем на примање Д. Д., тужила је суду Д. Д. због дуга. По овоме је суд пресудом својом од 6. новембра 1897., а из разлога у њој изнетих, одбио тужилачку страну од тражења као недоказаног, осудио је на плаћање таксе и трошкова и пресудио, ца се кауција, коју је шужилачка сшрана иоложила ири шражењу обусшаве, изда Д. Д., кад пресуда постане извршна, а по наплати депозитне таксе. Апелац. Суд. пошто је усвојио нримедбе Касац. Суда, пресудом својом од 3. марта 1898. М 822, одобрио је пресуду првостепеног суда. По жалби пуномоћника тужилачке стране, Касац. Суд примедбама свогаН. одељењаод 10. априла 1898. Бр. 3058, поништио је горњу пресуду Апелац. Суда, поред других, и са ових разлога: „Апелациони Суд је погрешно разумео §. 389. грађ. пост., кад је туженој страни досудио кауцију положену од стране тужилачке при тражењу обуставе, јер овај законски пропис, сем што се строго односи само на одношаје при забранама и при-