Бранич

БРОЈ 9.

б р а н п ч

стр . 417.

бедешкама, а не и при обуставама, као што је овде случај, као одредба Формалног закона не даје туженој страни безусловно ираво на кауцију на случај, да тужилац изгуби парницу, већ се у истом пропису излаже иравни основ , по коме тужепи може из кауције тражити накнаду за доказану штету и срамоту, која се опет налази према прописима грађ. законика изложеним у гл. XXX. о накнади штете". Апелациони Суд није усвојио ове примедбе Касац. Суда, већ је под 16. априла исте год. № 1506 дао ове противразлоге: „Апелациони Суд сматра да је добро разумео смпсао §. 389. грађ. пост. Ова законска одредба, при свем том штојој је место у законику о иоступку судском у грађ. парницама, опет није одредба чисшо формалноз каракшера. „Као што је нознато, циљ је грађанске јуриспруденције тај, да осигура како одређеност приватно-правних одпоса, тако » и задовољење ггриватно-правних тражења, другим речима, да одржи подударност фактичког и иравног стања. Тај циљ држава, односно законодавац, као чувар иравног иорешка, тежи да ностигне номенутим законом као једним од два начина (други је начин ванпарнични постуиак или иравила за неспорна дела), који су му за то на расположењу. У том циљу, а као санкција дотичних прониса иоменутог законика §§. 421. н 422., који се тичу овога предмета — обуставе —■ о којој је овде реч и који иду на то, да се одржи подударност између Фактичног и правног стања, приликом тражења обуставе, и узакоњена је одредба §. 389. грађ. иосш. По томе ова одредба, с тога што прописује последице за онога који не докаже узроке из §. 422, грађ. пост., којима се утврђује опасност за потраживање, и јесте природе машеријалног, а не Формалног закона, по коме постизава казна таквог тражиоца губитком положене кауције у име штете и срамоте, као год што уговорна казна (саива роепаНз) постизава онога уговорача, који закључени уговоре не испуни. „Дакле и овде, као и код уговорне казне, не истражује се стварна штета, јер се она увек подразумева, претпоставља за цротивну страну, и то овде код обуставеу количини, коју иредставља или износи положена кауција по §. 400. грађ. посг.,ау случају уговорне казне за неиспуњење уговора у казненој суми, коју представља у напред одређена количина накнаде штете услед неисиуњења уговора. „С тога одредба §. 389. грађ. пост. п прописује, да тужитељ у сдучају о коме је овде реч, губи новчано јемство, које БРАНИЧ 27