Бранич

стр . 418.

в р а н и ч

БРОЈ 9.

се одмах даје обвезнику, односно противној страни, у накнаду за штету и срамоту, и с тога даље прописује и то, да обвезник већу накнаду од новчаног јемства може само нарочптом парницом тражити. „Као што се из наведенога види, у овој одредби не издаже се правни основ по коме тужени може из кауције тражити накнаду доказане штете и срамоте, која се изнадази но прописима главе XXX. грађ. зак. о накнади гишеше, како то одсљеље Касац. Суда узима, него нрема напред наведеном ова одредба, која се тиче иравног иорешка, садржи не само иравни основ за тражење накнаде у величини положеног јемствапо§. 400. грађ. пост., већ уједно и нропис природе материјалнов закопа, гго коме се даје задовољење за такво приватно-правно тражење. „Да се одредба §. 389. грађ. пост. односи и на случај тражења обуставе, а не еамо нри тражењу забране и прибелешке, то је ван сумње према изразу §. 420. грађ. пост., у коме се као допуњујућем пропису §. 376. истог зак. каже: да у средства за обезбеђење спада и обусшава /" Општа седница Касац. Суда од 28. априла 1898., № 3702, одбацила је ове нротивразлоге, а одржала у снази примедбе свога II. одељења. Саопштио, Мих. М, Радивојева^ судски писар.

НЕПОТПУНОСТ У ЗАКОНУ О ТАКСАМА Поред изнстог случаја у Браничу 4. од 1899. стр. 183 објашњеном расписом Господина Министра Правде од 22. марта 1899. Бр. 4411 (Бранич 7. 1899. стр. 335), 1 ) закон о таксама није предвидео овај случај : Кад се ко иозива у зашшишу, коју шаксу шреба наилашиши? Неки судови наплаћују таксу предвиђену ТБр. 221 таксене тариФе у закону о таксама, неки не нанлаћују таксу. а неки наплаћују таксу предвиђену ТБр. 171 под г. таксене тарич>е у закону о таксама. Мислим, да је једино правилна примена на овај случај ТБр. 221. таксене тари®е у закону о таксама, јер између умешача и заштитника разлика је у томе, што први води засебну Ј ) У њему погрешноје штампано : „за случај под а)Јтреба наилаћивати таксу из ТБр. 175." а треба „из ТБр. 176."