Бранич

стр. 42.

б р А Н И ч

опеега римскога права, учинио добар избор у Арнтсовим Пандектама. Само име чувенога писца било је довољно да дело ово препоручи; а и Факат, доста редак, да је оно доживело тако велнви број издања говорио је у истом смислу, Најзад, очекивање да једно дело од таквог аутора. еа толиким издањима мора бити од вредности. оправдано је потпуно самом садржином књиге. Ко је прочита. с-тећи ће уверење да је г. Мијушковић учинио корисну употребу од свога времена, преводећи је. Уџбеник је обрађен но спстему који је и логичан и при родан. Арнтс је управо поделио цело излагање на два неједнака дела. Први обухвата два основна питања: 1) извор права у објективном смислу и 2) опште појмове о свима врстама приватнпх права. Сва приватна права имају пзвесне заједничке црте које је добро прецизирати у почетку. пре излагања појединих врста права. како се не би морале једне и исте ствари неколикс пута понављатп. Други део је епстематско објашњење иојединих приватних права која дела на имовинска и лнчна (иородична),. подела кгја пропстиче из саме нрироде права: једна се џојављују као овлашћење у циљу прибављања неке материјалне користи. а друга као лични односи који не претпостављају егзистенцију нпкакве ствари нити радње којом би ее тежило ка неком материјалном користовању. Имовпнска права, пак, клаеирана су у две групе: етварна и тражбена, подела којој се, и ако датира још од Римљана, нема шта ни данас да замери. Имали бисмо само ^а приметимо. да је наследном праву било место после тражбеног права, а не после породпчног. Признао му се или не карактер стварног права, наследно право, као имовинско право. треба да буде пзложено са осталим правпма ове врсте, а не после породичног, тако да би се могло мислгти. држећи се овога распореда. да се наследно право одликује неким нарочитим особинама које га подједнако одељују и приближују имовинском и породичном праву. Још једну напомену. Заложно право Арнтс је оГјаснио код тражбеног нрава, а не код стварног. Он се руководио овде цвљем којем заложно право тежи, да обезбеди друго нраво. Зашто је тако урадио, када је сва остала права изложио по њиховој суштини, шта га је унућивало да ааложно право обухватн у групп стварних (са својином и елужбеношћу) ? Поред своје научне вредпости, Арнтеове Пандекте су, због нама специјалних прилик?, од особите користи за студирање нашега нриватног права. Наш грађански законик, који је. као