Бранич

БРОЈ 2.

Б Р А Н И Ч

СТР. 63.

У уставотворном одбору из 1888 водила се око ове тачке новога Устава жива пренирка. Круна јој је била јако противна. Она је налазила да Народно Представништво не добија ништа тиме, што ће се, преко владаочеве воље, моћи покренути питање о уставној промени. Нека би под гаким околностима Велика Скуиштина и била сазвана, нека би шта више решила да нов Устав донесе, и донела га, шта би све то вредило ? Краљ га опет не би готврдио, ако не би и сам био уверен о потреби уставне промене. У последњем часу његовом би ветом било разграђено све оно цјто би обичва и Велика Скупштина мимо њега покушале да саграде. На супрот тим разлозима износили су други, од прилике оваки. Ако Велика Скупштина одбаци предлог обичне Скупштине, Краљ добија то. што је њему тај непопуларни посао уштеђен, а цео свет оиет то, што Краљ не би могао тако коначно учинити крај једној неумесеој агитацији за уставном нроменом, као што то може Велика Скупштина. Ако, на против, ова прихвати предлог обичне Скупштине, то ће бити знак да се у народу осећа потреба за новим Уставом, и онда тек Краљ нема рашта да жали, што није могао том предлогу ставити на супрот свој вето, јер би на тај начин био дошао у сукоб не с једном Скупштином, вего с целим народом. Код оваког разлагања не ваља то, што доказује више, но што је потребно. По њему владаочево би вето навек било излишно наспрам одлука обичне Скупштине за то, што је Велика Скупштина надлежнија дањихову умесност оцени; наспрам одлука ове последње, опет за то што би владалац, ступајући с њоме у борбу, ризиковао да изазове буну. Доћи до таких закључака, то је одрећи владаоцу свако учешће у уставној промени. Под Уставом од 1888 ни једна уставна промена није била извршена; али да је била, за цело би се обелоданило, да право које је остављено владаоцу одбацити одлуке Велике Скупштине, не вреди много без права које је изгубио одбацити одлуке обичне Скупштине. Од та два вета, важније је за њега оно којим може спречити сазивање Велике Скупштине, него оно којим може одрећи потврду њеним уставотворним решењима. Прввм ветом он је постављен