Бранич

ИЗ СУДНИЦЕ

185

Тако исто не може опстати ни други разлог Суда, да и кад би имало места застарелости, ова нема вредности за тужену страну, што су дуг наследници јемчеви код старатељског судије а по маси пок. Ј. К. као и доцније приликом деобе наслеђа признали и тиме застарелост прекинули. Из изјава наследника код старат. судије према извршном решењу од 20 новембра 1884. Бр. 10587. као и из доцнијих њихових изјава датих по маси њиховог оца и приликом деобе иаслеђа код избраног суда, где су наследници говорили и о овом дугу, не види се, да су те изјаве и признање о дугу потекле по тражењу тужиоца, већ се њиховим изјавама регулише однос само између наследника ради расправе масе њиховог оца умрлог Ј. К., те по томе тужиоцу такво признање не може да користи а ово у толико пре, што овако призкање није оно, које по § 180. грађ. суд. пост. може да веже парничара као исказано на суду у парници од парничара. Сем тога за расправу овога спора није од важности признање тужених о постојању јемачке обавезе, пошто они то нису никако ни порицали у овоме спору, већ су се само бранили од те обавезе на томе основу да је њихова јемачка обвеза престала и угасила се на основу постојећих законских прописа по којој су јемачкој обавези они и тужени, а не по основу какве приновљене обавезе." Усвојивши ове примедбе Апелациони Суд је понова расмотрио акта и пресуду првостеп. суда па је нашао, да иста пресуда није на закону основана: Кад је, као што и првостеп. суд својом пресудом утврђује, тужба за наплату дуга од јемца К. поднесена после рока одређеног за иаплату, а то је после 1. новембра 1885. год. и кад је јемац К. и умро 17. априла 1882. год. а није никакву залогу дао, дакле да је поверилац тражио наплату после рока предвиђеног у §. 840 грађ. зак., то је и обвеза К., као јемца, услед пропуштеног рока од стране повериоца по поменутом законском пропису престала и тужилац се од тражења по §. 178. грађ. суд. пост. има одбити. То што пропис §. 840. грађ. зак. не долази у главу IV трећег дела грађ. законика, која говори о застарелости, не може тужиоцу користити за то, што горњи пропис говори само о престанку јемства и о начину његова престајања да кад поверилац у времену означеном у §. 840. грађ. зак. своје