Бранич

74

чл. 10. а. зак. о штампи, за која се Никола оптужује, јер за постојање ових дела и кривичну одговорност оптуженог није довољно само то да су код овога нађене забрањене брошуре, већ по делу из § 91. б. II одељ. крив. зак. Апелациони суд има да одени, да ли је ислеђењем доказано, да је оптужени забрањене брошуре другима читао, или садржину ових другима достављао, или брошуре другом на читање давао са знањем да оне садрже увредљиве изразе; јер тек ако би ово стајало. могло би овде бити дела увреде, а по делу из чл. 10. а. зак. о штампи, да оцени, да ли је оптужени Никола забрањене списе заиста и растурао, пошто је по закону то карактерни знак овога дела." ,,4. Напослетку, примећује се Апелационом Суду, да је погрешно у разлозима своје пресуде назначио, да против оптуж. Н. Н. не стоји као засебно дело из § 91. б. крив. зак., кад се он за ово дело и не оптужује." Противразлози Аиелационог Суда I одељења од 12. аирила 1900. бр. 1637. „Основа пресуђењу у овом случају може бити само једна: или је саставом разних поступака образован појам о постојању једне кривице у смислу § 90 каз. законика, као припрема издајничког предузећа; или је постојање оделитих кривица које својом самосталношћу искључују јединство преступа, и свака повлачи засебну кривичну одговорност у облику стицаја. Не може се никако узети да у овом конкретном случају, постоји и припрема издајничког предузећа, и опет засебна одговорност за она дела или учинке, који укупно састављају ту издајничку кривицу." „Квалификацијом, која је обележена Апелационом пресудом, представљено је довољно, да све радње Н. Н. против престола и државног опстанка, улазе у категорију једне кривице — припреме издајничког предузећа; и по томе не може бити речи о њиховој кажњивој самосталности, јер се губе у представљеној целини." ,,То гледиште Апелационог Суда, у кривици овога рода, изволео је Касациони Суд I одељења већ акцеп-