Бранич

75

товати у ранијој кривици другог лица, решењем од 12. децембра 1899. бр. 10305; и по томе његова садашња одлука само је оступање од утврђеног правила. И тамо — у ранијој кривици — поред других дела, из којих се изводило издајство у најширем смислу, постоји и оптужба за штампарске преступе у смислу чл. 10. а. зак. о штампи, као год и овде; па су ипак Апелација и Касација нашле, да у свима тим радњама постоји једно дело — припрема издајничког предузећа." Одлуком опште седнице Касационог Суда од 20 априла 1900 бр. 3793 усвојене су примедбе његова одељења. 35 Некажњиво дедо обзнане службене препиеке. (Одлука опште седнице Касационог Суда оа 27. Априла 1900. г. бр. 3902.) Касациони Суд одобри решење првостепеног суда, којим је X. X. као писац извесног чланка стављен под Суд, за кажњиво дело из тачке г. члана 30. Закона о Штампи. Ранијом пресудом преког суда, по истом је делу ослобођен као невин, уредник листа, у коме је изашла инкриминисана садржина. На претресу првостепени суд нађе, да не постоји дело обзнане службене преписке, и ослободи оптуженика решењем. Прво одељење Касационог Суда уништи то решење примедбама, које је затим усвојила и општа седница Касационог Суда. Нађено је: да ислеђењем на претресу није измењено стање ствари. Постојање кажњивог дела, утврђено је решењима Првостепеног и Касационог Суда, и зато је по мњењу опште седнице Касационог Суда, погрешно узето у изреченим пресудама, да оптуженик није одговоран за недозвољено штампање службене преписке. По овој обавезној одлуци Опште Седнице Касационог Суда, Првостепени Суд осуди оптуженика X. X. на казну за изложену кривицу. Ову пресуду одобри Апелациони Суд I. одељења; али I. одељење