Бранич

76

Касационог Суда примедбама од 14. Априла 1900. године бр. 3569. унушти ову пресуду, следећим разлозима: „Ни једним законом није оптуженику било забрањено да штампа пресуду дисциплинарног суда, у којој је изложена инкриминисана службена преписка. У сумњи, треба узети оно, што је блаже за кривда; и зато се у овом конкретном случају мора претпоставити потребно одобрење о дозвољеном штампању садржине, кад је већ изложена била у дисциплинарној пресуди.". Противуразлози Ааелационог Суда 1. одељења од 21. Априла 1900: године бр. 1827. „Решењем Првостепеног Суда стављени су били под суд писац X. X. и уредник листа Н. И. за недозвољено дело обзнане службене преписке. Касација је расматрала ово решење по њиховим засебним жалбама, и одобрила га је оба пута. У времену, кад се то догађало расматрање по жалби писцаX. X. уредникје листа већ био ослобођен за исто дело пресудом преког Суда, и ако је раније Касација одобрила решење Првостепеног Суда и о његовом стављању под Суд. При разматрању истог првостепеног решења по жалби писца X. X. у судским актима већ се налазила и та пресуда преког Суда о ослобођењу уредника, али је Касација ипак одобрила то решење, констатујући да има дела, и да је уредник одговоран. ,,После претреса Првостепени Суд пусти оптуженика испод суђења, са оскудице кажњивог дела. Прво одељење Касације и њена Општа Седница, пониште то судско решење, налазећи да постоји дело, пошто стање ствари није измењено после решења о стављању под суд, које је већ одобрио Касациони Суд. Затим Првостепени Суд и Апелација осуде оптуженика на закону казну за недозвољено штампање службене преписке. Садања Општа Седница то поништава и налази да нема кажњива дела." „Императивна садржина прве Опште Седнице, у констатовању дела, налагала је безусловно извршење, и с тога разлога Апелација, као нижи Суд, није била власна: да поново покреће питање о квалификацији дела, и тим путем да ослобођава X. X. од одговор-