Бранич

Страна 54.

„Б Р А Н И Ч"

Број 3.

да купац Ш. неће да прими дуплирану ка пару, већ је на против делимично извршио уговор о томе, што је примио куповну цену у дин 10.000 и купца Ш. увео у државину имања извршио дакле традпцију имања. То навод туженога Т. да је он, користећи се одустаницом, одбио да прими остатак купсвне цене, без икакве је вредности, пошто је Т. имао то своје тврђење доказати према освештаном правилу: Несеззћаз ргођапсН шсшпШ еј, ^ш сНсН, поп е1 ^ш пе§а1: (ко што тврди има да докаже) — садржаном у § 178 ГП. А тужени Т. то своје тврђење није доказао као што није доказао ни то, да је према уговору положио дуплираву капару коју купац Ш. није хтео примити, пошто је сваки парничар који чини самосталан напад, или обратни напад (одговор ехсерИо, реплику) дужан да докаже оне још сумњиве факте, који су понајпре и битно неопходни за основансст тога напада. Како пак тужени Т. своје протиз нападе није утврдио и доказао, што се из напред изложеног јасно види а с друге стране ту жилац Ш. је утврдио према поднетим доказима цитираним у реферату и разлозима првостепене пресуде, да је закључени уговор лојално испунио, онда се у овом случају имао по схватању А. С., применити пропис § 553 Г. 3. Испунити уговор, извршити дужну радњу зоМеге сЈштиз сиш сјш {аа1, ^иос! {асеге ргот1зг'{, јер кад један уговорач уговор не испуни, друга страна према § 553 Г. 3. у вези § 635 Г. 3. нема права на раскинуће уговора већ га и она мора извршити. По наведеном законском наређењу, један уговорач нема права у начелу да тражи поништај уговора зато, што друга страна делимично није уговор извршила. То је несумњива ствар. Одредба § 553 Г. 3. таквим се случајем изречко бави, признајући лојалном извршиоцу уговора право да тражи принудно извршење уговора а осим тога и право на накнаду штете, ако је он радњом неизвршиоца уговора оштећен. За овако тумачење А. С. налази поткрепљења и у § 919 аустријског грађанског закона који је изворник нашег § 553 Г. 3. у којем је пропису изрично казано да делимично извршење уговора никако не даје право позериоцу да захтева раскид уговора." К. С. у својој општој седници одлуком од 23. јуна 1924. Бр. 5694 усвојио је примедбе

његовог оделења као на закону основане, а против разлоге А. С. одбацио је. О. Неколико објашњења по закону о таксама ) 1) Подлежи ли такси саслушање којим се тражи заштита власти ? У једном конкретном случају појавило се питање : да ли треба наплаткти и коју таксу за саслушање којим се од власти тражи заштита? Полицијске власти, код којих се ови случајеви најчегпће дешавају, поступале су у оваквим случајевима разнолико, а понајчешће нису наплаћивале никакву таксу, чак и кад су та саслушања стављена на хартију. По горе поменутом случају, који је доспео и до Генералне Дирекције Посредних Пореза као надлежне за тумачење закона о таксама, иста је дала ово објашњење: „Ово саслушање подлежи плаћању таксе, јер је она у ствари молба упућена власти у циљу иктервенциј >, коју власт не предузима по званичној дужности". Као мотив за објашњење дирекцији су послужили следећи разлози: „Кад се лице, коме је неко претио, саслушава код власти и моли да се то лице опомене на законске последице ако претњу изврши, његово саслушање има се сматрати као обична представка (ако није у ствари тужбаЈ приватних лица и подлежи такси из Тбр. 1. таксене тарифе стога што се ове ствари не расправљају по званичној дужности, већ на тужбу приватних. 2) Члан 128. чин. закона и таксена обавеза. По чл. 128. зак. о државним чиновницима и осталим службеницима државни службеници ослобођавају се плаћања декретних и свих осталих такса за пргдставке или тражења која се односе на лична или породична права по истоме закону. Како су поједине власти овоме пропису давале врло широка тумачења, то је Генерална Дирекција Посред. Пореза морала издати овако објашњење : „По члану 128. закона о чиновницима и државним скужбеницима грађанског реда, државни службеници не пл ћају таксу за своје молбе само за она тражења која се односе на лична или породична права по чиновничком закону, па према овоме, за Ј ) Без одобрења потписаног не може се прештампавати, ни узимати за приватна издања.