Бранич

Број 5.

Страна 89.

постојати ни право прече куповине прекупчеве, то је јасна да ни прекупцу не може ништа сметати горе пом. члан 58. пом. уредбе, јер се прекупац, према закљученом уговору о куповини спорног имања, налази у истом положају у коме и први купзц, јер потпуно ступа на место његово и у права и обвезе његове и има се сматрати као сопственик продатог добра још од оног истог дана, кад је то био постао и сам купац, те се стога прекупац овде неможе сматрати за треће лице у оном смислу, у коме се за таква лица код других уговора сматрају сва остала лица, која нису уговорачке стране.. Апелациони је суд усвојио примед:е и наредио потребно дослеђење првостепеном суду. Првосте..ени је суд, по свршеном дослеђењу и извиђању овог спора нашао: Признањем обеју парничних страна утврђено је по § 180. гр. пост. однос туженога А. као родитеља према тужиоцима К. и Н. као синовима § 112. грађ. зак. Тај однос је услов за прече право куповине — § 670. грађ. зак... Признањем туженога А. и М. првог као продавца а другог као купца, угврђено је по наведеном § 180. гр. п. да је за време окупације непријатељске тужени А. продао туженоме М. за 6000 дин. једну њиву која је предмет пречег права куповине у овом спору и да по овом уговору продавац, тужени Арса није ни до данас издао тапију туженом М — §§ 670. и 673. г. з.... Суд је по дужности ценио питање о благовремености тужбеног тражења, и нашао ј;, да је у сваком случају противљење тужиоца против ове продаје и куповине, благовремено по § 671. г. з.; суд сматра да у одсуству тапије која није ни дакас издата од стране туженог А. као продавца туженом М. као купцу, нити је било изјашњење пред судом о то.ме, — не постоји рок из §§ 673. и 674. г. од 30 дана; да се тај рок односи на случајеве судском тапијом потврђене, а да рок детерминисан законом о сазнању без тапије у опште не постоји, и да се има сматрати по § 671. г. з. да тај рок пошње од дана уговора о куповини и пподаји па све до дана азјашњења код суда о преносу. И како у овом случају овај други момент, који, по нахођењу суда опредељује и завршава тај рок, није још наступио, то суд налази, да је по § 674. г. з. тужба тужиоца К. и Н. благов;;емено поднега и да су тужиоци испунили све законске погодбе из § 670.—676. г. з., које подмирују законску институцију о пречем праву куповине. На тај начин тужиоци су доказали и испунили своје тужбено тражење и да су пречи у праву куповине од туженога М. Неумесно је позивање туженог М. на чл. 76. и 77. уредбе о прав. ликвад., пошто се овим расправљају односи међу самим уговорачима а не и међу трећим лицима, а та трећа лица у овом случају су тужиоци К. и М. Што се тиче приговора ту-

жене стране који се односе на застарелосг траженог правз и протекли рок у 30 дана, суд налази, да после схватања суда што се тиче рокова о стицању права прече куповине, да је овај приговор без предмета и без утицаја у овоме случају, а тако исто и сва доказна средства: сведоци, главна и допуна клетвз, коју су обе стране нудиле. —• Исто тако суд налази да су за питање о пречем праву куповине без утицаја чињенице: да ли тужиоци живе сами или са својим родитељима узаједници,уовом случају са туженим А., и да ли они имају или не своје и какве оделите имовине, пошто сматра да ниједна од ових двеју чињеница, ма било утврђења у позитивном или нагативном смислу, није предвиђена као потреба у §§ 671.—676. г. з., који подмирују ово право; а мимо тога оба тужиоца су пунолетна.... Навод туженог М.: да без тапије, коју тужени А. има да изда купцу туженом М. да тужиоци не могу упражњавати своје права откупа, неумесно је, кад се зна да је овај рок детерминисан у §§ 673. и 674. гр. з., и да се односи само на случај где је купац и држалац спорног предмета своју куповину учинио тврдом и сигурном и према сваком трећем лицу изјашњењем код суда по § 294. гр. з.; а кад нема таквог изјашњења као што је у овом случају, суд сматра да се прече право куповине може истицати и упражњавати у периоду од закључења уговора о куповини и продаји међу странкама, па до овог изјашњења код суда по § 294. гр. з., а кад нема таквог изјашњења као што је у овом случају суд сматра да се прече право куповине може истицати и упражњавати у периоду од закључења уговора о куповини и продаји међу странкама па све до овог изјашњења код суда по § 294. гр. з.; за које се изјашњење и сам тужени М. ако је хтео да буде сигуран у својој куповини према трећим лицима, требао да се постара што пре и да на тај начин не само себе обезбеди него и прекрати тај период времена, у којем му је предстојао ризик, да буде узнемираван од лица, која по § 670. г. з. у начелу имају право на откуп..,. Са изложеног првостепени је суд пресудио де су тужиоци К. и Н. пречи у праву куповине од туженога М. за њиву коју је по усменом уговору од 1917. год. тужени М., ку.шо од туженога А. да је тужени М. дужан да ову њиву устуш тужиоцима К. и Н. уз накнаду у 5430 дин. кас суме против решења туженог М. на плаћање које суд осуђује овом пресудом тужице К. и Н.; е туженом М. да се по и вршености ове пресуде изда 6000 дин. колико су тужиоци депоновали ко/ овога суда за туженог М. Свака страна свој( трошкове да сноси. Скопљански апелациони суд пресудом својо^ од 5. дец. 1923. г. Бр. 1136 одобрио је горњ^