Бранич

Страна 88.

Број 5,

у златној монети у време дела и после донети одлуку, којом ће допунити пресуду у колико се односи на наплату новца златне и стране валуте? Касациони Суд, у својој Општој Седници проучио је истакнута питања, па налази: Да за ова плаћања по кривич. делима нема никаквих нарочитих или изузетних прописа с обзиром на ратне прилике, каквих прописа, са обзиром на те прилике, има само за обавезе приватно правне из уговора произашле. Остаје, дакле, да по овим плаћањима која проистичу из кривичних дела важи оно што је прописано Грађанским Законом за плаћање по уговорним обавезама у опште у редовшм приликама, као и прописима о накнади штете причињене деликтима како приватно —■ правним тако и кривично —■ правним. Према томе Касац. Суд је мишљења: Да се кривац у овсмим случајевима има осудити на плаћање накнаде у монеши у којој је новац узео, о, ао аресудама већ изречеким и изеришим и да је власш која пресуду извршује дужна из имања осуђенога кривца наалашиши и ошшећеноме предаши вредносш досуђене монете коју ова има у саобраћају кад се наилаша извршује. Још један случај о пречем праву куповине. Прече право куповине непокрет. имањз, * ао једна сд рђавих поратних порвр, произвело је велше поремећености у нзшем правнсм животу, јер су стварани многоб: ојни спорови, гади фвктивног откупа од стране рођака лродаваца и!«ања једино у циљу да се кушц оштети, и то, Н1 жалост, под заштнтом једног застлрелог законског прописа (§-а 670. грађ. зак ), који пре рата н и кзда није налазио примене. Ми смо у „Архиву" у бројевима од '25. марта 1<ГЗ г. и од /5. априла 1924. год. објавили и критички пропратили неколико интспесактних конкретнвхслучајев? о пречемправу куповине, и сматрамо да ће бити од интереса да обја^имо и свај случај, који је, недавно, рзспргвљен пред Касационим Судом: К. и Н. тужили су М. и свога оца А. што је овај за време бугарске окупације, док су они били на солунском фронту, продао једну своју њиву туженом М. за 6000 дин. и да их о овој продаји отац није могао известити јер су они били с војском; па су тражили да суд пресуди да они — тужиоци имају прече право куповине, положивши и куповну цену ради предаје купцу М. Првостепени суд пресудио је био: да се тужиоци К. и Н. од овог свог тражења пречег права куповине одбију, са ових разлога:.. Тужена страна не одриче, да су тужиоци К. и Н. синови А. те према томе по § 396. граћ. зак. К. и Н. као наследници туженог Арсе, имају права на наслеђе његовог имања. По § 670. гр. зак. тужиоци К. и Н. имају првенствено право куповине као синови туженог А.; али по § 673. гр. зак. лица која имају прече право куповине (§ 670. гр. зак.), а којима од стране продавца није јављено за продају, имају право прекупа и шо у року од

30 дана од времена судом иотврђење и објављене продаје. Како се из напред изложенога и аката види, да продавац — тужени А. није пренео код суда тапију од продатог имања на туженога М. то суд налази, да још није испуњен битни услов за могућност пречег права куповине, нити почео тећи законом предвиђени рок за употребу пречег права куповине од стране тужилаца, јер тај рок тече тек од дана преноса тапије код суда... Апелациони Суд одобрио је био ову пресуду првостепеног суда. Али Касациони суд у II одељку, примедбама својим поништио је пресуду Апелац. Суда, са ових разлога: У § 673. гр. з. предвиђен је само крајњи рок, до кога се титулар права, о коме је овде реч, може користити поменутим својим правом прече куповине. Према овоме, апелац. суд погрешно је узео, да тужилац није могао вршити своје право прекупа пре потврде тапије о преносу продатога имања судским путем, јер право прекупа не постаје и не рађа се тек тада, већ још оног момента, када је уговор о пријему између продавца и купца закључен. Наш грађански законик у §§671. и 673. предвиђа два почетна момента од којих има да тече рок одЗО дана који је у § 674. предвиђен за вршења права прекупа. У случају § 671. гр. зак. тај рок од 30 дана почиње тећи од дана кад је продавац известио прекупца о закљученом уговору продаје са купцем. А ако продавац није о томе уговору известио прекупца, онда поменути рок за вршење права прекупа почиње тећи, према § 673. гр. зак. тек. од дана судом потврђене тапије — продаје. — Према томе, јасно је, да они који по закону имају право прекупа, не морају за вршење тога свог права да чекају на потврду тапије код суда о томе преносу на купца, већ могу то своје право прекупа да употребе и раније још од дефинитивно з кљученог уговора о продаји добра између продавца и купца. То се нарочито види из промена § 671. гр. з. који је могао мислити само на ранији уговор о куповини и продаји, дакле на време које претходи потврди тапије и саслушању странакакод суда о коме случају говори § 673. гр. зак. — кад продавац није раније известио прекупца о закљученој продаји и предвиђа крајње време до кога се може вршити право прекупа, али не забрањује да се оно може и раније вршити. Оваквом схватању ништа не смета ни одредба чл. 58. уредбе оубрзању рада, коме је члану смисао тај да уговор о продајинепокретних имања нема вредности према трећим лицима, ако пренос није код суда потврђен, но то не значи, да такав уговор нема законске вредности ни између самих уговорача. А како се и право прекупца из § 670. гр. з. оснива на самом праву купчевом, те ако оно право купчеве куповине — не постоји, не може