Бранич
Број 5.
Страна 87.
друго оделење истог суда, тражи наплату те таксе по ТБр. 176. зак- о такс., с обзиром на вредност исте, не сматрајући и забране као неспорне предмете, иако је то и Министар Финансија, актом својим од 12. јануара 1922. год. бр. 21914. објаснио, по овлашћењу датом му у чл. 43. гак. о таксама, а које је објашњење, у виду расписа Мин Правде од 23.-1-1922. год. Бр. 3027. поднео у оригиналу — и молио да Касац. Суд о томе донесе своју начелну одлуку. Касациони је Суд у својој Општој Седници, на основу тач. 3. § 16. зак. о своме устројству, проучио истакнуто питање, као и речени распис Бр. 3027 од 23.-1.-1922. год. па је нашао: Одељак Д. под II таксене тарифе — Судске таксе — подељен је у три групе, и то: 1) таксе у неспорним предметима од ТБр. 133—172. 2) таксе у Грађ. Парницамаод ТБр. 173-192 и 3) Таксе у кривичним парницама од ТБр. 193—201. У свакој од ових група налазе се и одредбе о таксама за жалбе противу судских одлука. Тако је такса за жалбе предвиђена: У 1. групи у ТБр. 134; у 2. групи у ТБр. 176; у 3. групи у ТБр. 196. Па како се такса за жалбе противу свију решења пованпарниччим—неспорним—предметима плаћа према ТБр. 134. по ТБр. 176, у коме је ова и нарочито одређена у тач. 2.истог прописа, то се по томе законском пропису, иста има и наплаћивзти не само за жалбе изјављене противу решења донесених на основу Правила
о Поступању у Неспорним—ванпарничним делима, како је то речено у поменутом распису, већ и на све остале жалбе на решења донесена по предметима изложеним у 1. групи — таксе у неспорним предметима од ТБр. 133-172 зак. о такс., како је то изречно речено у пом, закону — § 8. Грађ. Закон. Према овоме Касац. Суд је мишљења: Да се распис Мшистра Правде Бр, 3027. од 23. јануара 1922. којгм је достављено објашњење Минастарсшва Финансије — Генер. Дирекције Посредних Пореза Бр. 21914 од. 12. јануара 1922, о разумевању и примени ТБр. 176. под Д. зак. о таксама, не може аримиши, јер се не слаже са односним законским прописима... Међутим, налазимо да је правилније мишљење „мањине" Опште Седнице Касац. Суда, које у главчом, гласи: судско тумачење искључено је законским овлашћењем из чл. 43. зак. о такс., да је за тумачење закона о таксама надлежна финансијска власт, а не суд, Такво јетумачење обавезно, ма да је у овом случају неправилно, јер речч ,,у неспорним предмеишма", треба узети у ширем смислу. Зуго је објашњење Генералне Дирекције Посредних Порезт Бр. 21914 о разумевању и примени ТБр. 176 под Д. има обавезчу снагу и да су судови дужни по њему поступати.
СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА
Пресуде по кривич. делима разбојништва и крађе „звечећег злата" учињеним у доба окупације или одмах по ослобођењу, извршиваће се из имања кривца на тај начин, што ће се вредност досуђене монете рачунати према курсу који важи у време извршења пресуда. Мишљењз Опште Сгднице Касац. Суда од 2. јуна 1925 г. Бр. 4733. Господин Министар Правде. актом својим од 29. маја т. г. Бр. 35807, молио је Касациони Суд да му, на основу тач. 2. § 16. зак. о устројству Касац. Суда, да своје мишљење о томе: 1) Како ће првостепени судови по делима крађе и разбојништва, која су извршена у доба окупације или одмах по ослобођењу 1918. год- кад није било званич. курса за звечеће злато а ни берзан ског курса, а приликом изрицања пресуде по до-
платни?*! кривицама досуђивати накнаду оштећеним за однети новац и то: наполеоне, велике и мале дукате, златне турске лире, левове и марке, и по коме ће курсу досуђивати накнаду оштећенима за однети и отети новац у горњој монети; 2.) да ли ће се дукати у овом случају сматрати као монета или накит чија вредност има да се извиди средсгвом вештака и онако како то прописује § 55. крив. пост.; и 3.) ако је суд по истим кривицама донео пресуду која је већ извршена, а којом је дотичне оптужене, поред казне, осудио да оштећенима накнади однети новац, напалеоне. дукате, златне лире по курсу који је постојао у то време, а по извештају Генерал. Дирекције Држав. Рачуноводства у то време није одређиван званични курс за злато, па ни берзански курс није постојао, како ће у том случају суд поступати, и да ли ће накнадно, а средством вештака, извидети вредност овога новца