Бранич

Стр. 192.

„Б Р А Н И Ч"

Број 9. и 10.

за продају сазна, било што му продавац продају авизира, било што прекуиац својом иницијативом дође до садржине уговора о куповини и продаји добра које жели да прекупи. Међутим је могуће, да се добро отуђи а да се уговорачи о купопродаји и не саслушавају код суда, како то прописује § 294. Г.З., па да, ипак, за прекупца, једног одређсног дана, почне да тече рок за прекуп и ако он фактички није сазнао за уговор о продаји и куповини тога добра, нити има, оне досада истицане, законске претпоставке, да он за продају зна. На пример, продавац и купац закључе уговор о купопредаји дотичног добра, али га не потврде код суда. Уговором је предвиђено, да продавац купцу изда тапију извесног дана. Продавац то не учини, те је купац принуђен, да остварење уговора тражи судским путем. Но из бојазни, да продавац дотично добро не отуђи, или не оптерети пре него што суд спор коначно расправи, купац се користи прописом § 297. Г.З. и условно се убаштини. Правдајући у том спору условно убаштињење купац добије спор, односно суд призна својину дотичног добра купцу по основу куповине и продавцу пресудом наложи, да купцу у остављеном року изда тапију од спорног имања, у противном, да купцу служи пресуда као основ за убаштињење Напред истакнути пример дешава се врло често пред судовима и без предходног условног убаштињења. У том случају диспозитив судске пресуде не би гласио, поред осталога, и да је пресудом оправдано условно убаштињење, већ се само продавцу налаже, да купцу у одређеном року изда тапију, у противном да ће овом последљем пресуда служити као основ за убаштињење. Ако продавац, и у једном и у другом случају, не поступи по пресуди и купцу не изда тапију, купац се обраћа са том пресудом надлежним властима и оне му издају тапију од тога имања. Уосталом купац може и не тражити тапију, јер по тој судској пресуди којом се констатује његова својина тога имања, улази и у државину односног имања и постаје његов потпуни господар. Питање је сада: од када, у свим овим случајевима, за прекупца, презумптивног наследника продавчевог, почиње тећи рок за прекуп: да ли од дана тражења условног убаштињења, или од дана судске пресуде, или од дана кад се купац пресудом обрати суду за издање тапије, или од дана када

суд донесе решење да се купцу изда тапија или. пак, од дана потврде и предаје купцу тапије? Да поново скренемо пажњу, да се продавац у овим случајевима не саслушава како то прописује § 294. ГЗ., већ да целу процедуру обавља сам купац са пресудом у руци. Да расмотримо прво могућност, да је купац добио спор правдајући условно убаштињење, и према томе добио пресуду која му, ако му продавац у одређеном року не изда тапију, има служити као основ за убаштињење, односно за добијање тапије, у вези са питањем да ли у том случају и када почиње за прекупца тећи рок за прекуп и ако је утврђено, да он за продају фактички ништа не зна ? Ми мислимо да у овом случају рок за прекупца почиње тећи од дана траженог условног убаштињења, а евозбогчега: за баштинске, односно интабулационе књиге је код нас, као и у свима другим законодавствима где оне постоје, усвојено начело јавности (РићПаШз рппар) што ће рећи, претпоставља се, да је оно што је у њима написано свакоме познато. Према § 297. Г.З. условно убаштињење, ако се оправда, има дејство и према трећим лицима од момента кад је тражено, односно од дана када је суду пријављено. То је, дакле, један правни посао са одложним условом (правдање) и ако се тај услов испуни, онда се условно убаштињење ретроактивно претвара у право. На основу тако оправданог условног убаштињења баштинику се издаје тапија без обзира на евентуалне терете на дотичном имању који су стављени после датума траженог условног убаштињења, а под именом ранијег сопственика, односно продавца дотичног имања, а то због тога, што сви ти терети падају као стављени на туђу ствар, или, ако их је сам ранији сопственик-продавац конституисао као а поп с!отто конституисани. Дакле, оправдано условно убаштињење по том принципу дејствује ег§а отпез и то од дана његовог тражења. Из овога излази да се купчево облигаторно право према продавцу да му призна својину дотичног добра и изда тапију претворило у стварно право и то од дана, када је условно убаштињење уведене у баштинске, односно интабулационе књиге. Када је за оправдано условно убаштињење усвојен принцип јавности од дана када је оно тражено и када је законска претпоставка, да је свима трећим лицима познато, да на том имању, на које се од-