Бранич

Врој 9. и 10.

„Б Р А Н И Ч"

Стр. 191.

разрешница од вршења дела прошлих и будућих, управо нека врста опраштајниие засноване прећутно на једној празнини и непотпуности кривичног закона, који не предвиђа обуставу тока застарелости и рокова за доба рата. • Када је несумњиво да је у показаним случајевима због несавладњиве препреке било нзвесног прекида у раду власти, или прекида у вршењу грађанских права онда је справедљиво и одговара актуелном стању односа да се то и у закону нормира установом обуставе застарелости за време тога прекида. Модерно (ако се такима могу називати правне институције постале на 20—25 година пре рата) кривично законодавство не води рачуни о оваком прекиду застарелости и претпоставља континуитет у раду власти у сваком случају па и рату, полазећи од очевидно неосновне, погрешне ргаезишрКо шпз е* с!е шге да државна власт егзистира докле год и држава егзистира и да је она дужна да води рачуна и бди над континуитетом у својим функцијама и да не дозволи прекид над истом. Теорички, ово је тачно, али стицај ратних прилика може једну државу тако рећи, суспендовати за извесно време у вршењу своје државне власти на својој територији окупацијом целе држивне територије од стране непријатеља и тада је вршење власти на својој територији само номинално. Овде и са губитком територије истина остаје држави њен суверенитет, са апстрактним правом вршења функција власти, само је држава овде фактички спречена у вршењу фактичне власти. Сем тога исти стицај ратних прилика може довести и до уништаја кривичних истрага и непресуђених кривичних предмета код судова. шп5 у овим случајима? Прекид застарелости који дозвољава казнени закон није могуће констатовати кад акта нема, и дело је застарело рачунајући од дана извршења. Уредбе о правној ликвидацији стања створеног ратом рачуна такође само са редовном застарелошћу из казненог закона. Једини случај где нам законодавац тако рећи прећутно уважава овај прекид у

континуитету јесте случај када се са кривичним ислеђењем застаје до окончања каквог грађанско-правног спора од решења кога зависи постојање кривичног дела. (Али се овај случај ипак по суштини разликује од случаја који су предмет ове расправе, јер је овде расправа т. зв. прејудицијалног питања). Па ипак расправа и ових питања по садањем срнском казненом закону не задржава застарелост! Све ово важи и за рокове и наводи на мисао да су опширне грађанско-правне оредбе о прекуду застарелости боље и правилније са општег гледишта правице и да би требало понешто слично установити и у казненом законодавству. С тога смо мишљења да одредбе о кривично-правној застарелости треба допунити у том смислу, што ће се дозволити да: 1 Време рата, почев од мобилизације пред рат па до закључења мира, демобилизације и репатриције заробљеника не утиче: 1. на застарелост права на тужбу код свих кривичних дела и застарелост самог кривичног дела; 2. на рокове за подношај правних средстава. По нашем мишљењу овака солуција овако генерално стипулисана најбоља би била и њоме би се допунила једна осетна празнина у јавном праву. Вођење рачуна о ратним приликама било би тако подједнако заступљено у целокупном правцу. При овоме би било погрешно (— ово напомињемо узгред) делити грађане на војне обавезнике и необавезнике, као и делити саме кривичне предмете на предмете у вези са ратним приликама, и оне који то нису. Погрешка би била у томе што би то значило увести читаву нову процедуру за утврђивање тихпретходних питања. Генералним увођењем застарелости за сва лица, за све предмете, ствар истраге не би губила ни према нама, већ би се само ех о№ао задовољио један општи и оправдани дуг држеве ег§о оптез. На оваку солуцију у исто време упућује и практична страна тога питања.

ПРАВО ПРЕКУПА — Ј1Јб РК0ТШ18Е08 — РАД. М. НИКОДИЈЕВИЋ СУДИЈА ВАР01ПК0Г СУДА

— НАСТАВАК До сада је било речи о томе: када по- ако се продавац и купац саслушају о прочиње да.тече рок за вршење права прекупа даји и куповини код суда, али, ако прекупац